Почела изградња „Марине Дорћол”
Постављањем градилишне ограде и контејнера изградња прве од три фазе стамбено-пословног комплекса „Марина Дорћол” са 15 стамбених објеката, 632 стана, 41 локалом, 1.181 паркинг-местом и два вртића коначно је почела. Пре него што су радници и машине „Страбага”, извођача радова, ухватили укоштац са припремним радовима између обале Дунава и Улице Дунавски кеј инвеститор чешка компанија „Себре Марина Дорћол” крајем прошлог месеца добила је пријаву радова, документ који, када се гради према закону, претходи отварању градилишта. У првој фази која би требало да буде завршена за 36 месеци биће подигнуте две целине А (три објекта) и Б (један објекат) и њихови постаменти у директном контакту са партером који је предвиђен за јавно коришћење, каже за наш лист Томаш Клима, извршни директор „Себре” за Србију.
– Прва фаза налази се у северозападном делу локације, између обале Дунава, базена марине, улице Дунавски кеј и Дубровачке. У постаментима прве две целине биће локали са широком понудом садржаја – ресторани, кафићи, супермаркет, ординације и други сервиси – намењени и станарима и свим Београђанима – истиче Клима и додаје да се комплекс гради на 4,3 хектара, односно парцелама које је „Себре Марина Дорћол” претходних година купила од града.
Претежан део будућег комплекса чиниће стамбени објекти, док су уз саму обалу планирани простори за спортске намене. Део пројекта је и парк са реконструисаним краном, у непосредној близини зграде бивше Термоелектране „Снага и светлост”. Тај објекат требало је да буде обновљен и у њега пресељен Музеј Николе Тесле, али од те идеје, упркос помпезним најавама, држава је одустала и преко ноћи одлучила да заоставштину једног од највећих српских научника из Крунске улице измести у некадашњу фабрику хартије Милана Вапе у Булевару војводе Мишића, односно у Београд на води, која ће бити обновљена.
– Део комплекса „Марина Дорћол” чини јавна променада дуж Дунава и обале базена марине, као и нови јавни парк уз кран бивше термоелектране. Планиран је и директан јавни приступ води у оквиру базена марине, који ће бити намењен спортским и рекреативним активностима за све грађане – истиче Клима.
Укупна надземна површина пројекта, наводи, јесте 125.000 квадратних метара, док хоризонтални кровови ‒ зелене кровне баште и жардинијере имају око 13.000 квадрата. Вредност „Марине Дорћол” процењена је на 390 милиона евра и комплекс би требало да буде завршен у року од шест година. Аутори пројекта су архитекте Јелена Кузмановић и њен чешки колега Станислав Фиала, односно њихов партнерски биро „Кузмановић и Фиала”.
– Наш пројекат разликује се по начину на који је промишљен – целовито, одговорно и са јасно постављеним вредностима. Акценат је стављен на повезивање архитектуре, морфологије терена, пејзажа и свакодневног живота, уз поштовање наслеђа простора и савремених потреба корисника. Зелена архитектура, природни материјали, слободне форме и отворени простори који подстичу кретање и боравак на отвореном, пажљиво су интегрисани у концепт. Уместо да доминира, архитектура ствара амбијент у којем се човек осећа природно, слободно и повезано са окружењем. Такав приступ доприноси стварању трајних вредности отвореног, одрживог и хуманог простора који расте заједно са градом – истиче Јелена Кузмановић.
Како коментаришете то што део житеља Дорћола тражи да се пројекат обустави и, између осталог, тврди да ће зелене површине бити смањене са 30 на 10 одсто?
– Наша компанија навикла је да послује у складу са свим важећим прописима и законима – било да је реч о пројектима у Чешкој, Великој Британији или у Србији. План детаљне регулације за локацију „Марине Дорћол” јасно дефинише минимум 40 одсто слободних и зелених површина на парцели, од чега најмање 10 процената мора бити у директном контакту са природним тлом. Наши архитекти су у потпуности испоштовали ове параметре приликом разраде пројекта и обезбедили зеленила у осталим категоријама значајно више, око 34.000 квадрата у целом пројекту – одговара Клима.
„Себре Марина Дорћол” са око 200.000 евра финансирала је израду идејних решења линијског парка, зеленог коридора од Бетон хале до Панчевачког моста, до којих је град дошао на позивном конкурсу 2020. Радови десет тимова домаћих архитеката били су основ за израду плана детаљне регулације за изградњу те вишенаменске оазе за одмор и забаву која ће заменити пругу и стихијски подигнуте објекте, оплеменити део града уз индустријска постројења и омогућити бољу везу града и реке. План којим је обухваћено 66 хектара од којих око 23 припада новом зеленом коридору усвојен је у августу 2021, а омогућио је и изградњу станова и комерцијалних садржаја на траси линијског парка.
Далиборка Мучибабић
Квадрат стана између 5.000 и 9.000 евра
У првој фази „Марине Дорћол” биће подигнута 263 стана од којих је до сада продато више од њих 80, а цена квадратног метра је између 5.000 и 9.000 евра, у зависности од позиције у оквиру комплекса, истиче Томаш Клима.
– Станови имају чисту висину плафона од 2,9 метара, грејање и хлађење се обезбеђују топлотним пумпама које користе геотермалну енергију, са четвороцевним системом који омогућава сваком станару да независно греје или хлади стан, без обзира на режим рада у остатку зграде. Ту је и систем вентилације са рекуперацијом и филтерима за пречишћавање ваздуха у сваком стану, што значајно смањује трошкове грејања и хлађења. Сваком стану припада и велико паркинг-место и остава, а свака зграда има просторије за одлагање дечјих колица и бицикала станара – образлаже Клима шта све улази у цену квадрата.
Подели ову вест

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.