Ивањ­дан – се­о­ска сла­ва у на­се­љу Пе­тров­чић

По­во­дом Ивањ­да­на, пра­во­слав­ног пра­зни­ка ро­ђе­ња Све­тог Јо­ва­на Пре­те­че, ко­ји се у сур­чин­ском на­се­љу Пе­тров­чић обе­ле­жа­ва као се­о­ска сла­ва, тра­ди­ци­о­нал­но ће би­ти при­ре­ђен бо­гат дво­днев­ни про­грам. Из Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је оп­шти­не Сур­чин на­во­де да све­ча­ност по­чи­ње су­тра у 18 са­ти на пла­тоу ис­пред хра­ма у Ули­ци Ду­ша­на Ву­ка­со­ви­ћа, где ће би­ти отво­рен ет­но-ба­зар. На штан­до­ви­ма ће се на­ћи до­ма­ће слат­ке и сла­не ђа­ко­ни­је пра­вље­не по ста­рим ре­цеп­ти­ма, руч­ни и за­нат­ски укра­сни и упо­треб­ни пред­ме­ти умет­ни­ка из овог кра­ја. Нај­мла­ђе по­се­ти­о­це за­ба­вља­ће ани­ма­то­ри, а све ге­не­ра­ци­је ужи­ва­ће у на­сту­пу Кул­тур­но-умет­нич­ког дру­штва „Куп­ник” из Ку­пи­но­ва, сек­ци­ја Пе­тров­чић.

На дан пра­зни­ка, у по­не­де­љак у де­вет са­ти, у Цр­кви ро­ђе­ња Све­тог Јо­ва­на Пре­те­че, ка­ко је ре­као Не­над Ка­тић, ста­ре­ши­на цр­кве, слу­жи­ће се све­та ли­тур­ги­ја, би­ће оба­вље­но се­че­ње слав­ског ко­ла­ча, кре­та­ће се и ли­ти­ја. Он је на сла­ву по­звао па­ро­хи­ја­не и вер­ни­ке из дру­гих де­ло­ва пре­сто­ни­це. На овај дан, ка­ко је ис­та­као отац Не­над, код спо­мен-пло­че у пор­ти хра­ма одр­жа­ће се, као и сва­ке го­ди­не, по­мен за стра­да­ле у Пр­вом свет­ском ра­ту. На­гла­сио је да je цр­ква об­но­вље­на пре не­ко­ли­ко го­ди­на, ка­да је из­ме­ђу оста­лог са­ни­ра­на вла­га и за­ме­ње­на ком­плет­на кров­на кон­струк­ци­ја, а уну­тра­шњост је окре­че­на.

Се­о­ска сла­ва обе­ле­жа­ва се 180 го­ди­на, од­но­сно од ка­да је цр­ква из­гра­ђе­на, а због сво­је вред­но­сти храм је спо­ме­ник кул­ту­ре.

Цр­ква Све­тог Јо­ва­на Пре­те­че у Пе­тров­чи­ћу по­диг­ну­та је 1845. го­ди­не на ме­сту ста­ри­је јед­но­брод­не цр­кве са по­лу­кру­жном ап­си­дом. На сај­ту За­во­да за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да пи­ше да су ар­хе­о­ло­шка ис­ко­па­ва­ња из­вр­ше­на 1963. от­кри­ла сред­њо­ве­ков­ну не­кро­по­лу са цр­квом, чи­ји су те­ме­љи зи­да­ни од ло­мље­ног ка­ме­на у креч­ном мал­те­ру. У уну­тра­шњо­сти цр­кве на­ђе­на је ве­ли­ка ко­ли­чи­на те­гу­ла, гво­зде­них ко­ва­них кли­но­ва и ве­ћих ек­се­ра, што ука­зу­је да се ов­де ве­ро­ват­но на­ла­зи­ла цр­ква брв­на­ра или цр­ква од пле­те­ра, чи­ји је кров био по­кри­вен те­гу­ла­ма до­не­тим са не­ког обли­жњег рим­ског на­ла­зи­шта. Цр­ква је ве­ро­ват­но на­ста­ла то­ком два­на­е­стог, а нај­ка­сни­је по­чет­ком три­на­е­стог ве­ка (да­ти­ра­ње је из­вр­ше­но на осно­ву гроб­них на­ла­за). Пре­ма то­ме, ова цр­ква пред­ста­вља за са­да нај­ста­ри­ји ис­ко­па­ни цр­кве­ни обје­кат у Сре­му.

Да­на­шња цр­ква кон­ци­пи­ра­на је као јед­но­брод­на гра­ђе­ви­на, об­ли­ко­ва­на у ба­рок­ном сти­лу, са по­лу­кру­жном ол­тар­ском ап­си­дом на ис­то­ку и при­пра­том на за­пад­ној стра­ни, из­над ко­је је по­диг­нут хор и тро­спрат­ни зво­ник, на за­па­ду. Кла­си­ци­стич­ки ути­ца­ји ви­дљи­ви су на де­ко­ра­ци­ји фа­са­да. Хо­ри­зон­тал­ни вен­ци, при­сло­ње­ни ступ­ци са про­фи­ли­са­ним ка­пи­те­ли­ма и по­лу­кру­жне ни­ше сме­ште­не у по­љи­ма из­ме­ђу њих, ви­со­ки за­бат и цен­трал­ни тим­па­нон пред­ста­вља­ју ка­рак­те­ри­стич­не еле­мен­те цр­кве­них гра­ђе­ви­на у Вој­во­ди­ни, на­ста­лих на пре­ла­зу ба­рок­ног сти­ла у кла­си­ци­стич­ки. Ико­но­стас је из­ра­ди­ла 1905. го­ди­не ра­ди­о­ни­ца Ни­ко­ле Ив­ко­ви­ћа из Но­вог Са­да, док је жи­во­пис цр­кве де­ло не­по­зна­тог ауто­ра. Сво­јом ар­хи­тек­тон­ско-ур­ба­ни­стич­ком вред­но­шћу, цр­ква је зна­ча­јан пред­став­ник сти­ла ко­ји је у са­крал­ној умет­но­сти до­ми­ни­рао по­чет­ком и сре­ди­ном де­вет­на­е­стог ве­ка на те­ри­то­ри­ји ко­јој кул­ту­ро­ло­шки при­па­да и око­ли­на Зе­му­на, на­ве­де­но је на сај­ту За­во­да за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да.

Пр­ви ста­ре­ши­на по­сле се­дам де­це­ни­ја

Је­реј Не­над Ка­тић пр­ви је све­ште­ник ко­ји је 2014. го­ди­не, по­сле се­дам де­це­ни­ја, по­стао ста­ре­ши­на ове цр­кве. До та­да храм у Пе­тров­чи­ћу ни­је имао стал­ног све­ште­ни­ка, а слу­жбу су ов­де оба­вља­ли све­ште­ни­ци из пра­во­слав­них цр­ка­ва из око­ли­не. До­ла­ском оца Не­на­да по­чи­ње об­но­ва хра­ма, ко­ја и да­нас тра­је, иако су ве­ли­ки ра­до­ви за­вр­ше­ни. Уз то, стал­но се ра­ди и на ду­хов­ној об­но­ви ко­ја је, ка­ко ис­ти­че про­та, нај­ва­жни­ја. Ре­зул­та­ти се ви­де јер па­ро­хи­ја­ни до­ла­зе на ли­тур­ги­ју, по­ка­зу­ју са­бор­ност и уче­ству­ју у цр­кве­ном жи­во­ту.

У хра­му се, под­се­ћа отац Не­над, на­ла­зи и де­лић мо­шти­ју Све­тог Ва­си­ли­ја Остро­шког и на­ру­кви­це ко­је су би­ле по­ло­же­не на ње­го­ве мо­шти.