„Хајдук” уз соло виолине и оркестар

Композиција „Хајдук” Јонела Петроја, нашег композитора који живи и ради у Њујорку, инспирисана традиционалним значењем овог појма, за гудачки оркестар био је централни догађај овогодишњег, седмог по реду фестивала „Music & More Summer Festа”, који је управо отворен у Требињу. Ново дело Јонела Петроја премијерно је изведено 6. августа на гала вечери, која се традиционално одржава у амфитеатру на Црквини. Међу музичком елитом која ће ове године боравити у Требињу су и Стивен Мокел, концерт-мајстор и професор Универзитета у Аризони, и Ерик Bонг, професор виоле на Универзитету Вандербилт и члан неколико гудачких квартета. Фестивалска дешавања до 14. августа протећи ће у знаку девет концерата који ће бити одржани на више атрактивних локација у граду подно Леотара, као и један концерт у манастиру Житомислић.

Стасао у Уздину надомак Зрењанина, Јонел Петрој, композитор светског реномеа, као дечак имао је могућност да изабере између фудбала и музике. Деда Јон му је купио виолину када је имао четири године, међутим, она је толико шкрипала да ју је малени Јонел убрзо поломио. Упорни деда ипак није одустао, био је истрајан да га његов унук наследи у музичким водама, па му је поклонио и хармонику. Тако је све кренуло... Јонел Петрој подарио је до сада публици у Требињу више дела: пре неколико година композицију „Кредо 800” за гудачки оркестар и клавир посвећену 800. годишњици постојања Захумско-херцеговачке и приморске епархије, а нешто касније и композицију „Сунчани валцер”, инспирисану песмом Јована Дучића „Сунце”. Јонел Петрој у својој плодној стваралачкој каријери написао је преко 100 дела за оркестар, соло клавир, виолину, глас, камерне ансамбле, оперу, балет, музику за филм… Међу њима је и „Мала сирена” за два наратора и оркестар, „Гавран”, „Балкански болеро”, „Пчела”, „Тамни адађо”, „Светли адађо”...

Шта вас је инспирисало да напишете композицију „Хајдук” за оркестар и представите је на фестивалу „Music & More Summer Fest” у Требињу? Како доживљавате ову музичку светковину у граду на Требишњици?

Инспирација за моју нову композицију за гудачки оркестар коју сам назвао „Хајдук” је сам појам хајдука, који су вероватно ходали нашим балканским поднебљем, па и у пределима и околини сунчаног града Требиња. „Music & More Summer Fest” је изузетан фестивал који из године у годину расте. Ове године под његовим кровом ће музицирати уметници са пет континента. Биће то јединствено окупљање музичких уметника који ће представити своју музику на концертима током две недеље.

Како је текао процес стварања композиције „Хајдук”? Како сте приступили компоновању? Да ли сте користили неке посебне технике или стилове у овој композицији?

Процес компоновања дела „Хајдук” у мојој глави почео је већ у априлу. Дефинитивна верзија била је завршена током јуна. Што се тиче стила и технике компоновања, музички материјал базиран је на мелодијама и консонантној хармонији уз додатак глисанда. Дело је уједно лирично, а енергично. Процес писања нота за уметника је велики изазов. Како пренети кроз музику личне емоције на публику која ће то да слуша? Да ли ће моја музичка прича и порука бити јасна и упечатљива је увек оно чему тежимо.

Како бисте описали емоције или поруке које желите да пренесете овом музиком?

На самом почетку композиција „Хајдук” је јако виртуозна уз различите ритмове и темпа. Ипак, у једном тренутку динамична мелодија се трансформише у сетну мелодију да би се композиција на крају поново завршила са новом виртуозном мелодијом. Писана је за соло виолине и оркестар и срећан сам да нам је солиста изузетни Стивен Мокел.

Да ли сте имали неке посебне музичке утицаје или узоре који су вас инспирисали током рада на новој композицији?

Будући да већ годинама употребљавам један музички стил базиран на консонантној хармонији уз додатак глисанда, отворени и предивни амфитеатар у магичном Требињу била ми је једна од главних инспирација.

Постоји ли нека специфична прича или тема која стоји иза ове композиције? Како видите будућност своје каријере као композитора?

Директна прича је везана за хајдуке, који су се појавили на територију Балкана већ у 17. веку, и сам назив композиције „Хајдук” је везан за њихово постојање. Такође, хајдука као јунака можемо поредити са врстом Робина Худа. Што се тиче моје каријере као композитора, оптимиста сам. Публика ће увек тражити да чује нове мелодије, а моја музика је мелодична и директна.