Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Милева и Алберт поново под истим кровом

Брачно-научни пар: Милева Марић и Алберт Ајнштајн

Нови Сад –  Кућа у Кисачкој улици 20 у Новом Саду једна је од адреса за које се домаћи и страни туристи најчешће интересују: на њој су живели почетком прошлог века супружници Милева Марић и Алберт Ајнштајн. Нажалост, здање у Кисачкој је руинирано и запуштено, иако је одлуком Владе Србије пре нешто више од три године проглашена спомеником културе.

Иницијатива да се у Новом Саду управо у тој кући утемељи музеј Милеве Марић-Ајнштајн и Алберта Ајнштајна није нова, о томе је у више наврата наш лист писао, али је идеја на истеку ове године добила до сада најозбиљнију подршку у Градској кући, где су заменику градоначелника Саши Игићу иницијативу образложили ректор Новосадског универзитета Радмила Маринковић-Недучин, декан Природно-математичког факултета Славка Гајин и декан Факултета техничких наука Илија Ћосић, још једном истакавши дуг који Нови Сад и Србија имају према Милеви Марић и њеном доприносу науци и делима која су прославила њеног супруга Алберта. Као што је познато, Новосадски универзитет је пре неколико година установио признање за научне резултате – које носи име Милеве Марић-Ајнштајн.

У јавности углавном није познато да остварењу идеје о музејској поставци у Кисачкој 20 проблем представљају две породице које су на станове у тој згради стекле станарско право. Да би се објекат реновирао, поменутим породицама ваља обезбедити станове на другој локацији, што, како се процењује, није нерешив проблем.

Подсетимо, Милевин и Албертов једини унук и наследник, 78-годишњи Бернард Цезар Ајнштајн из Берна пре нешто више од годину дана добио је право наследства над кућом породице Марић. Његова жеља је да кућу својих предака поклони Новом Саду, под условом да се претвори у музеј. У депоима Градског музеја већ постоје многобројни експонати који би могли да буду део те сталне поставке.

– Ми се искрено надамо да ће све бити како смо предвидели. Обећано нам је да ће градска власт наћи решење за те две породице и кренути у обнову објекта. За почетак би било реновирано и адаптирано око 180 квадрата, што ће, како процењујемо, бити довољно. Када је реч о експонатима, поседујемо веома вредну грађу, коју су прикупили њихови рођаци и пријатељи, попут преписке Милеве и Алберта, а сачинили смо до сада најсвеобухватнију биографију Марићевих. О Милевином одрастању и животу у раној младости имамо потпуну документацију, а посебан део музеја био би посвећен њиховом заједничком животу и научном раду – каже за наш лист декан Природно-математичког факултета Славка Гајин.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.