среда, 19.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 02.01.2009. у 22:00 М. Авакумовић - А. Николић

Васкрс „Агрожива”

„Агрожив” тренутно има 428 власника (Фото Л. Адровић)

Много пре него што су повериоци постали нови власници „Агрожива”, радници којима је плата каснила месецима, у бесу су смислили начин како да њихова фирма настави да живи. „Директоров иметак бисмо разбуцале као пиле”, рекле су новинару „Политике”, приликом летошње посете фабрици, раднице док су одвајале месо од костију. Било би довољно, сматрале су оне, и за покривање дугова, али и за исплату заосталих плата.

А за седам месеци боравка у затвору Мирослава Живанова, некадашњег власника фирме, на тржишту пилетине десили су се тектонски поремећаји.

Према речима Радета Шкорића, председника Пословне заједнице за живинарство, у међувремену су дошле конкурентске фирме. Словеначка „Перутнина” из Птуја је још пре хапшења руководства „Агрожива” купила „Топико” из Бачке Паланке, вараждинска прехрамбена индустрија „Виндија”, која планира да инвестира у кланицу, купила је Лајковачку млекару, затим је највећа фарма јаја „Еко органик лајф” продата „Свислајну”.

– Тржишно учешће „Агрожива” пре одласка у стечај било је 25 до 30 одсто производње живинског меса, а у прерађивачкој индустрији њихов удео био је 50 процената. Не могу са прецизношћу да тврдим који део тржишта сада има, али је јасно да је оно смањено. Тај вакуум су надоместили мали произвођачи. Због велике понуде пилетине, она сада кошта од 180 до 220 динара по килограму, што је потцењена вредност. То значи да живинари, поготово примарни произвођачи, послују са губицима, а нереално је да свињско месо буде два и по пута пута скупље од пилетине – објашњава он.

Последњих месеци се спекулише о намерном покретању стечаја, да би се, наводно, отворила врата за долазак конкуренције. Упало је у око да је међу банкама које су одмах затражиле наплату дугова и словеначка НЛБ група, један од највећих поверилаца. Од укупних потраживања, више од петине отпада на ову фирму. Ипак, према Шкорићевој оцени, та теза „не пије воду”.

– Да би „Топико”, који је у словеначком власништву, постао лидер на тржишту требало би да купи „Агрожив”, а то се није десило. Фабрика из Бачке Паланке нема толике производне капацитете за освајање тржишта – објашњава наш саговорник.

Милан Простран, секретар Одбора за пољопривреду у Привредној комори Србије, такође негира да је долазак водећег словеначког произвођача живинског меса уздрмао позицију „Агрожива”.

– „Перутнина” је дошла релативно скоро и није ни имала амбицију да доминира тржиштем. Лидерска позиција је незавидна зато што такве произвођаче сви контролишу, почев од државе, преко Комисије за заштиту конкуренције, до потрошача – објашњава Простран.

Наш саговорник не мисли да је „Агрожив” намерно гурнут у стечај, али признаје да је био шокиран спектакуларним хапшењем, јер су се иза решетака нашли руководиоци фирме која је била лидер на тржишту, пословала модерно и имала озбиљне планове о новим инвестицијама.

Ни Простран не може са сигурношћу да тврди колики део тржишног колача сада имају нови власници фирме. Добро је, сматра он, да су повериоци одлучили да „Агрожив” сачува производњу.

Међутим, Игор Лавш, који ће од 1. јануара бити председник Извршног одбора нове фирме, а који некада је радио у НЛБ групи, не крије да се у међувремену производња смањила за трећину.

– Сада имамо 30 одсто тржишта, што не значи да је наш удео преполовљен, као што се прича – каже Лавш.

„Агрожив” тренутно има 428 власника од којих је највећи појединачни поверилац АИК банка из Ниша, потом следе „Инвеј”, Република Србија, Нова Љубљанска банка, Српска банка, Пиреус банка, „Жито млин”…

Без обзира на прозивке да је ојадио предузеће, бивши директор компаније „Агрожив” Мирослав Живанов пре два дана је, ипак, ослобођен дела оптужбе пред Општинским судом у Зрењанину зазлоупотребе у привреди, односно лажно приказивање продаје живинских производа, прибављајући себи материјалну корист.

Пред тим судом против њега и његових сарадника паралелно тече процес у коме су оптужени да су прибављали дивиденде на бази лажног биланса, приказивали зараду предузећа која припада акционарима и да су подигли више новца него што им је припадало. Према наводима оптужнице, власник „Агрожива”, сувласници Бранко Врањеш, Раде Ђурић, као и бивши сувласник ЗоранТрифуљеску терете се да су малверзацијамастекли имовинску корист од 1,5милијарди динара. Како се наводи, подстрекавали су директоре других предузећа дакупују власнички удео „Агрожива” и других фирми по ценамазнатно већим од књиговодствених.Купци, међутим, нису били платежно способни да измире преузетеобавезе, нити је било реалних очекивања прилива новчаних средставаиз којих би их измирили, па је „Агрожив”, као поверилац,покретао поступке пред судом у којима је извршавано судскопоравнање.Тако је „Агрожив” постајао власник предузећа која су нереалнокуповала његове уделе, а разлику између књиговодствене ипродајне цене је приказивао као капиталну добит.На основу тога су подносили захтев за одобрење кредита банкама идобијали вишемилионске износе зајмова за које није било реалног правног основа, нити реалних финансијских средстава.

На тај начин, створена је фиктивна капитална добит која је исказиванау завршним рачунима „Агрожива” за 2004, 2005, 2006. и 2007. годину,а Скупштина компаније, чији је председник био Живанов, усвајала јете завршне рачуне.На основу њих,Живанов и сувласници подизали судивиденду, а Живанов је, према оптужници, наплатио укупно 673.670.373 динара, Ђурић 367.448.659, Врањеш 385.578.659, а Трифуљеску 118.701.647 динара.

Такође,„Агрожив” је, користећи нереалне завршне рачуне и сапривидом успешности у пословању, добио кредите од десетак пословних банака изземље и иностранства од 85.057.123 евра,2.388.459 швајцарских франака и 1.265.780.485 динара. Током истраге утврђено је да су Живанов и други сувласници компаније новац од дивиденде потрошили делом за редовно пословањекомпаније, а делом за личне потребе.За тужилаштво је то кривично дело прања новца.

Међутим, адвокат одбране Владимир Хоровиц тврди да анализа и ревизија завршних рачуна које је урадио „Дилоит” није утврдила никакве малверзације, већ потврдила основаност завршних рачуна предузећа и обрачун зарада.

– Накнадном анализом судског вештака проф. др Живана Николићаутврђено је да је Живанов могао легално, по закону, да исплати два пута веће дивиденде из текуће пословне добити компаниједа није ни продао нити купио ниједну акцију између својих фирми. „Агрожив” је у периоду од 2004. до 2007. зарадио 3,2 милијарде динара и само на основу тога је Живанов могао себи да исплати 200 милиона динара више од онога за шта га оптужују. Зашто би то Живанов радио – пита адвокат Љубиша Кесић, такође бранилац бившег челника „Агрожива”.

Он сматра да до стечаја сигурно не би дошло да, по захтеву тужиоца, директори нису ухапшени, јер је то узроковало да банке траже превремену отплату дугорочних кредита. Живанов је, каже, редовно исплаћивао своје преузете обавезе, али у уговору са банкама постоји клаузула да оне због објективних разлога могу да затраже да се цела сума активира, што су и учиниле. А то је фирму гурнуло у стечај.

Коментари4
33751
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља