Среда, 19.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Угрожено 429 врста животиња

Међу заштићеним животињама су поједине врсте пеликана, рода, белоглави суп, речни рак, бубамара, жабе, белоушке и шарке

У Србији постоји 215 врста биљака и 429 врста животиња које су као природне реткости стављене под најстрожи степен заштите државе.

Начелник Одељења за биодиверзитет Завода за заштиту природе Србије Ненад Секулић казао је агенцији Бета да су међу угроженим животињама 273 врсте птица као и 66 врста сисара.

Заштићена је и 41 врста бескичмењака, 34 врсте инсеката и 15 врста риба.

Међу заштићеним животињама су поједине врсте пеликана, рода, белоглави суп, речни рак, бубамара, жабе, белоушке, шарке.

Заштићене биљке су Панчићева оморика, молика, бели и жути локвањ, банатски и косовски божур, ђердапска и шарпланинска лала, иђирот и бројне врсте орхидеја.

Према речима Секулића, за те врсте постоји забрана коришћења, уништавања и предузимања других активности којима би се могле угрозити оне саме или њихова станишта. „То подразумева забрану брања, сакупљања, сечења или чупања из корена, затим хватање, заробљавање, убијање или озлеђивање животиња, уништавање или сакупљање њихових јаја, приказивање у комерцијалне сврхе и слично”, навео је он.

Секулић је додао да би те врсте без посебних мера заштите због угрожености свог опстанка у природним стаништима убрзо ишчезле и прецизирао да су оне заштићене Уредбом о заштити природних реткости, која је донета 1993. године.

Према његовим речима, одређене врсте гљива, биљака и животиња, које су мање угрожене, обухваћене су Уредбом о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне са циљем да им се смањи степен угрожености или да се спречи могућност да постану угрожене.

Он је навео да се та уредба из 2008. године односи на 94 врсте биљака, три врсте лишајева и 15 врста гљива, једну врсту риба, корњача и змија, три врсте жаба, три врсте пужева и једну врста пијавица.

Секулић је прецизирао да се на годишњем нивоу одређују дозвољене количине и време када се могу одређене врсте биљака и животиња сакупљати и подручја на којима се то може чинити.

На територији Србије као нестале врсте сматрају се црни лешинар, бела кања, мала дропља, орао брадан, тетреб ружевац...

Секулић је истакао да држава заштитом делова територије чува своја највреднија подручја. Сакупљање података о угроженим и ишчезлим врстама важно је за израду специјализованих научно-стручних публикација – црвених листа, на основу којих се потом доносе закони и уредбе у тој области.

Своју прву Црвену књигу Србија је добила 1999. године и она се односи на ишчезле и крајње угрожене биљне врсте. У њој су, поред осталог, наведене четири врсте и подврсте које су неповратно изгубљене из светског генофонда, а живеле су само у Србији.

Друга Црвена књига је донета 2003. године и односи се на дневне лептире.

Бета

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.