Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дијалог за социјални пакт

У расправу о теми „Како спречити отказе” пошло се од већ познатих чињеница да је реч о финансијској и економској кризи која је дубока, а време њеног трајања неизвесно, да ће се с њеним последицама суочавати предузећа, радници и породице, као и да држава треба да предузме релевантне мере хитно, али не и брзоплето. Својим мерама држава треба да спасава угрожена предузећа, а тиме ће у великој мери сачувати и радна места.

Према најновијим проценама ОЕЦД-а од почетка 2009. до краја 2010. године у земљама чланицама ове организације (30) број радних места ће се смањити за осам до десет милиона, а у свету у целини од 20 милиона до 25 милиона. Ретко ко и помиње прилив контингента младих на тржиште рада, као и то да је смањење броја новоотворених радних места за њих катастрофално.

Србија, као рецимо и Бугарска и Румунија, има хронично висок дефицит текућег биланса плаћања и више ће него неке друге земље бити погођена тешкоћама у извозу, али и очекиваним смањењем прилива девизних дознака радника миграната и исељеника. Уз то, многим мигрантима прети губитак запослења и повратак у земљу, што ће додатно повећати притисак на тржиште рада.

Влада треба да настави већ покренуте економске активности у овој сфери, али на реалним основама, чиме једино и може да сачува запосленост. О досадашњим мерама радници су мало информисани, тако да постоје велики неспоразуми између социјалних партнера. Слаба информисаност сугерише закључак да терет кризе неће бити равномерно распоређен, да су државна предузећа у привилегованом положају, да имају у просеку веће плате и слично. Стога је неопходан социјални дијалог који ће водити социјалном пакту.

Поред мера штедње на сваком месту у држави, потребни су интервентни пакети који укључују комбинацију монетарне и фискалне политике на свим нивоима, који ће стимулисати инвестиције. Без инвестиција нема отварања нових радних места. Смањење пореза и доприноса на зараде,такође, стимулисало би послодавце да инвестирају у радно интензивне секторе и да легализују непријављене раднике. У супротном, сиви сектор ће се под кризом повећати.

Имајући у виду краткорочне и средњорочне мере које друге земље предузимају ради ублажавања последица финансијске кризе и ради спречавања масовног отпуштања радника, поменућу овде низ активности које би требало и ми да предузмемо без претензије да буду све обухваћене и елабориране. Одговор на кризу намеће потребу координације владиних активности и социјални дијалог на свим нивоима.

1. Потребно је проценити вероватне ефекте кризе на запосленост и социјалну ситуацију, као и утицај предложених интервентних мера. Макроекономску политику треба усмерити на повећање запослености и социјалну заштиту укључујући и заштиту банкарског система.

2. Примена активне и пасивне политике тржишта рада, укључујући и мере заштите у случају незапослености, накнаде незапосленима и продужење времена исплате накнада. Кад је реч о мерама активне политике тржишта рада не ради се само о отварању нових радних места већ и о јачању домаће тражње и подршци економији у целини.

3. Обезбеђење средстава за подршку предузећима, укључујући мала и средња предузећа, преко кредитних линија, смањењем дажбина, преквалификацијом и субвенционисаним запошљавањем, јавним инвестицијама у инфраструктуру, кредитима за незапослене.

4. Увођење циљних програма за подршку најугроженијим групама – онима који раде у сивој економији и пољопривреди, женама, младим итд. Ту се убраја осигурање и побољшање приступа бенефицијама социјалног осигурања и помоћи. Друге мере обухватају програме радно-интензивних јавних радова, програме запошљавања и подршке руралној запослености, као и интервенције на нивоу локалне заједнице.

5. Пуно поштовање конвенција Међународне организације рада, укључујући унапређење права на организовање и колективно преговарање.

6. Обезбеђење обуке за социјалне партнере ради подизања капацитета за примену социјалног дијалога који се у току кризе намеће као посебна потреба.

7. Јачање секторског социјалног дијалога на националном, регионалним и локалним нивоима. Праћење утицаја кризе на поједине делатности и предузимање одговарајућих мера.

8. Преговарање са земљама дестинације миграната о њиховој заштити и спречавању принудних повратака, укључујући саветодавне услуге у оквиру политике тржишта рада и политике повратака, као и формирање базе података о поменутим трендовима.

9. Мере које се односе на финансирање фондова социјалне сигурности и примена система солидарности.

Професор универзитета

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.