Србија остаје посвећена напорима да проширење ЕУ остане један од приоритета, поручио је јуче председник Србије Александар Вучић, који је учествовао на самиту Процеса Брдо–Бриони, одржаном у Драчу. „Иако нас чекају бројни изазови, Србија остаје посвећена напорима да проширење ЕУ остане један од приоритета, а не споредна тема. Очекујем да Процес Брдо–Бриони донесе јасне закључке, јер само искреност и доследност у приступу свих страна доносе процесу трајну одрживост и поверење земаља региона”, навео је Вучић. Истакао је да је уверен да ширење уније треба да остане јасно уписано у агенду западног Балкана и да отворене перспективе чланства у ЕУ представљају снажан покретач реформи, долазак нових инвестиција и економског раста. „На том путу Србија ће увек бити поуздан и одговоран партнер ЕУ”, нагласио је на „Инстаграму” председник Вучић.

Председника Србије су на самиту у Драчу дочекали председници Словеније и Хрватске Наташа Пирц Мусар и Зоран Милановић, као и председник Албаније Бајрам Бегај. Међу учесницима су, осим Александра Вучића, били и председник Црне Горе Јаков Милатовић, чланови Председништва Босне и Херцеговине Жељка Цвијановић, Денис Бећировић и Жељко Комшић, председница Македоније Гордана Сиљановска Давкова и председница привремених приштинских институција Вјоса Османи.

На пленарној седници у оквиру самита, како је пренео Вучић, установљено је да је европски пут стратешки пут за регион. Председник је навео и да је било несугласица између њега и Вјосе Османи. „Овде нема држава, већ се иде само с именима, тако да је то нешто што је добро наслеђе овог процеса. Рекао сам и говорио о тој врсти лицемерја, двоструких стандарда, где свако од нас у ствари покушава да на рачун неког другог добије нешто, а да мало заједничког приступа имамо у решавању проблема на западном Балкану”, рекао је Вучић у изјави новинарима. Додао је да се на самиту говорило и о територијалном интегритету, који, како је указао, свако тумачи како хоће.

„Замислите када дође Вјоса Османи и прича о територијалном интегритету и заштити територијалног интегритета. И онда вам се желудац окрене наопачке, а сви остали слушају, климају главом... Тако да смо се присетили њених туристичких дана у Уједињеним нацијама, пожелео још много туризма у животу, и то је то”, рекао је Вучић. Навео је да је на самиту истакнуто да ће се заједно радити на европским интеграцијама. Истакао је да је учеснике самита обавестио да је у Србији отворена пруга од 180 километара, најбржа у региону. „Пошто то нигде, ни у једном од медија у Албанији, у Приштини, у Загребу и Сарајеву, нису могли да прочитају, да се бар информишу и да нам буду драги гости, да дођу да виде како изгледа кад се возите брзим возовима и на брзим пругама”, нагласио је председник.

У изјави новинарима казао је да је пре недељу дана на скуповима против блокада било 168.000 људи, а да је у најбољем дану блокадера било 7.800 људи на нивоу целе Србије и указао да то говори који су скупови доживели дебакл. Вучић је у Драчу, на молбу да прокоментарише тврдње опозиционих медија да ове недеље нису одржани скупови против блокада јер су „сви претходни доживели дебакл” и објаву студената Правног факултета да ће „одговарати сви који иду на те скупове”, рекао да се по бројевима види ко је успешан, а ко је неуспешан. „Ако погледате истраживање јавног мњења, боље и да не говорим. Али то је та слика у коју они почињу да верују зато што живе у мехуру сопствених лажи и неистина”, истакао је председник Србије.

Вучић је приметио да слично извештавају и медији у Хрватској и да пишу о „хиљадама просвједника” на скуповима блокадера, а да о скуповима против блокада нема ни вести. „Они напишу у свим својим медијима ’хиљаде просвједника је ту и ту’, па јесу хиљаде – њих три. А тамо где има стотине хиљада, то не постоји као вест. Моћи ћете да видите да сам јео пасуљ, не грашак, а да је пасуљ баш тог дана био лош, али нећете моћи да видите брзу пругу у Србији. Зато што нико од њих, од Словеније до Албаније, нема такву пругу и нема такве возове. Али то је све логично, зато је потребно срушити и мене и многе боље од мене унутар државног система”, рекао је Вучић, преноси Танјуг. Казао је да објаве студената у блокади Правног факултета о онима који иду на скупове против блокада говоре колико су далеко од реалности и да живе у свом свету који је, како је оценио, много удаљен од стварног живота.

Сматра да је чудно што државни органи нису упућени у постојање снимка на којем се председник удружења „Буди херој” Миша Бачулов види испред Железничке станице у Новом Саду неколико сати пре пада надстрешнице и упитао како је могуће да тај снимак нисмо видели 11 месеци. Вучић је новинарима рекао да га не интересује баш много што Бачулов није рекао да је био ту, али да је, истакао је, за друге питање што претходних 11 месеци нису то рекли ни показали те снимке. „И оно још важније: Зашто те снимке нису ни тражили? А зашто сам ја негде уверен у његову невиност, наравно, не искључујем могућност да грешим? Али, ко год би организовао нешто тако лоше и опасно, тако гадан и прљав посао, узео би неког паметнијег од њега. Мора бити неко мало паметнији. Тако да сам ја уверен у његову невиност. Али надлежни државни органи ће то показати у годинама пред нама”, рекао је Вучић.

Додао је да је за њега много важније понашање надлежних органа који су, како је рекао, крили снимак и нису испитали све околности. „Зашто нисте испитали друге аспекте, да ли је неко прилазио том објекту дан, два, три раније? Ваш посао је да испитате, нека је теорија завере, нека су сви луди на овакав и онакав начин, па дајте испитајте то. Ми смо некада гледали снимке 42 дана уназад за одређене криминалне групе, а што је вама био проблем да сагледате више дана, да видите да ли се нешто збивало, да ли је неко негде стајао, да ли је неко негде поправљао нешто, да ли је неко стављао неке уређаје или не?”, упитао је Вучић. Констатовао је да је то озбиљан проблем за државу. „Тај човек ми уопште није интересантан. Суштина приче је у томе како је могуће да ми нисмо овај снимак видели и ко то крије 11 месеци”, истакао је председник Вучић.

Коментаришући наводе Бачулова, који је након објављивања снимка на којем се види како шета на Железничкој станици у Новом Саду неколико сати пре пада надстрешнице, рекао да је Вучић објавио тај снимак јер га се плаши и упутио претње Вучићу да се, како је навео, „неће извући”, председник је рекао да је „много уплашен и да је Бачулов изузетно озбиљан политички противник” и да је сагласан са свим што је навео. Према речима Вучића, оптужбе опозиције на његов рачун показују недостатак знања, идеје и програма, јер они, како је казао, не знају шта ће са собом јер виде да је све пропало, само не знају како то да јаве.

Одговарајући на питање да прокоментарише изјаву председника странке Србија центар (СРЦЕ) Здравка Поноша да Вучић треба да објасни због чега га је амерички државни секретар Марко Рубио позвао у Њујорк на састанак, председник је навео да је с Рубиом разговарао о три теме – о стратешком дијалогу Србије и САД, санкцијама НИС-у и регионалним односима – а да је он поменуо и како су поједини реаговали на убиство Чарлија Кирка и у још две реченице су разговарали о ЕУ. Навео је да је с Рубиом најдуже разговарао о санкцијама НИС-у, 20 или 25 минута.

Истакао да су те теме биле једине о којима је разговарао с америчким државним секретаром и да ће, уколико неко буде поменуо још неке, он то демантовати. Додао је да опозиција одаје утисак у делу јавности да су знали нешто што је било на састанку, али да заправо само, како је казао, измисле будалаштину. „Могли сте данас овде да видите, мене поштују као саговорника, као што поштујем њих. Веома поштујем господина Рубија, а он је показао на изузетан начин и поштовање према мени”, рекао је јуче Вучић. Осврћући се на то што је председник Странке слободе и правде Драган Ђилас тражио забрану СНС-а, Вучић је рекао да Ђилас не тражи забрану СНС-а због СНС-а, већ зато што мора да се обрачуна са студентима, који су Ђиласа, како је казао, спустили до ивице цензуса или мало испод цензуса.

На питање да ли је на маргинама самита разговарао с лидерима из региона о актуелним питањима, Вучић је рекао да је са свима помало разговарао, а да је најдужи састанак одржао са српским чланом Председништва БиХ Жељком Цвијановић. Како је навео, идући самит Процеса Брдо–Бриони биће одржан у Хрватској.

Процес Брдо–Бриони је регионална иницијатива коју су покренули председници Словеније и Хрватске с циљем јачања сарадње и дијалога међу земљама западног Балкана, као и подршке њиховом приближавању Европској унији. Оснивачи иницијативе су некадашњи председници Словеније и Хрватске Борут Пахор и Иво Јосиповић, а назив иницијативе потекао је од места где је одржан први састанак – Брдо код Крања (Словенија) и Бриони (Хрватска). Самит се сматра допуном Берлинском процесу и другим међународним иницијативама које имају за циљ интеграцију западног Балкана у ЕУ, а пружа и платформу за отворене разговоре о споровима и изазовима унутар региона. Састанци у оквиру Иницијативе Брдо–Бриони одржавају се сваке године од 2013, а последњи је одржан прошле године у Тивту, у Црној Гори.

Да је Меркелова остала канцелар, верујем да не би дошло до сукоба Русије и Украјине

На питање да прокоментарише изјаву некадашње немачке канцеларке Ангеле Меркел да су Пољска и балтичке државе индиректно испровоцирале рат у Украјини тиме што су саботирале покушај проналажења решења 2021. године и саботирале конструктивни дијалог са Русијом, председник Вучић је рекао да мисли да до сукоба Русије и Украјине не би дошло да је Меркелова остала канцеларка. Додао је да не зна због чега је Меркелова овај тренутак изабрала за те речи. „Да је она остала канцелар, ја верујем да сукоба између Русије и Украјине не би било. То је моје мишљење. Зато што је довољно добро знала увек колика је цена рата, колика је цена сукоба и неуморно би увек и у сваком тренутку инсистирала на решавању тих проблема. Ово открива и једну другу страну која показује слојевитост проблема и која показује да није увек сто процената кривица на једној страни и да неко мора да разуме и потребе оних других и да мора да саслуша и чује, а што у савременом свету није био случај”, рекао је Вучић.

Цвијановићева: Важно је да отворено разговарамо

Састанак лидера Брдо–Бриони процеса увек је добра прилика да разменимо мишљења о регионалној сарадњи и европској перспективи земаља западног Балкана, рекла је српски члан Председништва Жељка Цвијановић. „Дијалог је кључ бољег разумевања и зато је важно да отворено разговарамо о свим важним темама за регион и за све нас појединачно”, написала је Цвијановић на „Инстаграму”.

Бегај: Балкан се суочава са безбедносним изазовима

Председник Албаније Бајрам Бегај изјавио је на конференцији након самита процеса Брдо–Бриони да се Балкан суочава са безбедносним изазовима и позвао на већу сарадњу у региону и координацију пред безбедносним изазовима. Он је оценио да је самит вредан механизам за размену идеја и јачање сарадње у региону и да му је циљ јачање политичког дијалога и европских интеграција земаља западног Балкана. Према његовим речима на самиту се разговарало и о Плану раста за који је оценио да је то конкретна прилика за економски развој и изградњу сигурније будућности за млађе генерације. Говорећи о Албанији, рекао је да је та земља у кратком року отворила пет од шест преговарачких поглавља.

Председница Словеније Наташа Пирц Мусар оценила је на заједничкој конференцији да напредак не може да се постигне без помирења и дијалога и да ће Словенија наставити да подржава овај процес, који сматра да би требало да се убрза. „Без правог дијалога, без решавања отворених питања и без помирења, што је можда најтежи орах у нашем региону, неће бити правог напретка”, сматра она, пренела је СТА. Пирц Мусар сматра да је европска перспектива западног Балкана најефикаснији геополитички алат за обезбеђивање стабилности, мира и безбедности и нагласила да процес проширења ЕУ мора да се убрза, али без снижавања стандарда, и уверила земље западног Балкана у континуирану подршку Словеније.

Председник Хрватске Зоран Милановић изјавио је да Хрватска и Словенија земљама западног Балкана нису ментори него подршка на путу у ЕУ. „Хрватска влада пружа подршку државама региона колико то може, чини ми се да не дискриминише и верујем да ће тако и да се настави. То је дијалог који је претпоставка било каквих, а нарочито добрих односа. Нећемо да донесемо неке велике закључке, покренемо нове иницијативе, донети новац, то не можемо у овом формату”, рекао је хрватски председник. Додао је да је један од главних проблема ЕУ „неспособност или невољност да разговарају с играчима у свету”.

Председник Црне Горе Јаков Милатовић позвао је данас званичнике земаља региона на Самиту Брдо–Бриони у Драчу да се прекине са проглашавањем персона нон грата због различитих мишљења јер то, како је истакао, није пут ка јачању регионалне сарадње и оптерећују дијалог. Милатовић је поручио да је ово савршена прилика да понови да је Црна Гора потпуно посвећена регионалној сарадњи и да односи са суседима нису алтернатива европској интеграцији, већ су њен природан додатак.

Актуелни председавајући Председништва БиХ, хрватски члан Жељко Комшић, рекао је да су европске интеграције и даље циљ БиХ без обзира на различита обострана разочарања. „Чини се већ неко време да ЕУ и ми на западном Балкану често оперишемо на различитим фреквенцијама. ЕУ каже да жели да се придружимо, ми кажемо да желимо исто, али у стварности се чини да причамо и да размишљамо о потпуно различитим стварима”, казао је Комшић.