Вредност слободе насупрот надмоћи силе

Једна од дефиниција геополитике јесте да је то дисциплина која се бави проучавањем политичке вредности простора.

У раздобљу после Другог светског рата, у којем су се надметале две глобалне идеологије, комунизам и либерална демократија, геополитика се сводила на освајање идеолошки вакуумираних простора распоређених широм планете, често по матрици леопардове коже. Географске тангенте имале су изузетан значај, таман колико и осмоза у биолошкој динамици.

А онда је, по паду Берлинског зида, дошао крај политичком дарвинизму јер је Фукујама прокламовао да више нема историје, па ни осмозе, па ни еволуције. Управо тако – крај историје. Да ли с дијаболичком намером или из неамбициозности да се цивилизује, овај псеудомислилац, говорећи о последњем човеку, превидео је да се људско биће не може редуковати на голе материјалне интересе. Рецимо, није читао Маркузеовог „Човека једне димензије” нити Макферсонову теорију посесивног индивидуализма. Не види се ни траг Туренове критике индивидуализма, чије је извориште слободно тржиште које деградира сам разум и идентитетске прокламације, па консеквентно и сам индивидуализам. Речју, теоријско и цивилизацијско самоубиство човека. Фукујама не зна ни да је Јустин Поповић у својој „Догматици” исту тему исказао на теолошки начин:

Бог се неће мешати у људска опредељења све док не буде угрожено постојање последњег човека, човека по лику Творца, онда ће интервенисати. Фукујама није знао да га у онтолошкој заседи чека управо божанско и јустиновско схватање последњег човека, за разлику од његове фантазмагорије да ће то бити арогантни и бескрупулозни господари света, заправо класа необразованих и незаситих модерних могула, а сви други само безначајне фигуре на згаришту завршене историје. 
Геополитика улази у раздобље метаморфоза. Показало се да се мењају политичке вредности, или барем њихова хијерархија. Ни појединци ни нације више свој идентитет неће да подређују било чијем диктату, па ни наметнутим колективним интересима.

Та промена у вредносном компасу одражава се и на структуру геополитичког вредновања. Државе више нису искључиви субјекти геополитичких односа и анализа, као што је то било од 19. века до недавно. Геополитика је почивала на проценама величина – војних, економских, демографских, геоморфолошких, саобраћајних – и то у областима физичког додира земаља или регионалног распореда. 
Наравно, све ће то остати у геополитичком појмовнику, али нешто се ипак мења. Ако је тежиште мотива у геополитичким плановима било сведено на просту надмоћ и освајање, 21. столеће показало је да је управо униполарни свет, с тенденцијом глобалне доминације НАТО-а, упозорио остатак света, па и велике силе, да нешто мора да се предузме како би се избегла злокобна судбина коју је прижељкивала Фукујамина теорија. НАТО је погазио своја обећања и обавезе почевши од речи задате Горбачову да се неће ширити на исток, па преко игнорисања међународног права и Савета безбедности УН и бруталне војне агресије на нашу земљу, све до нижеразредних превара у Минску које по стилу више припадају дружинама које је описао Венијамин Каверин у „Хази”.

Није безначајно за нашу тему ни повлачење армије САД из Авганистана, када су без гриже савести људи и спискови америчких сарадника остављени на милост и немилост новим властима. С друге стране, мулти-култи и воук мантре, ембарго на увоз енергената из Русије, гурање Европске уније у безразложан и потенцијално фаталан конфликт с Русијом поводом украјинске кризе, угрозили су и обичног европског грађанина и његову безбедност. Покрет Антифа широко је препознат као фа. Трампова администрација почела је свој мандат обелодањивањем и обустављањем финансијске подршке УСАИД-a субверзивним акцијама широм света. Нешто је битно почело да се мења у „духу времена” у читавом свету.

Сасвим закономерно, препознато је да ниједна земља не може сама да изађе на крај с Левијатаном којег је скицирао Фукујама. Почеле су да се јављају аутономистичке и суверенистичке реакције на чудовиште које поништава слободу човека и народа. Слободоумни политички покрети нарасли су у Мађарској, Словачкој, али и у Немачкој као АфД, Фаражови реформисти у Британији и огроман конгломерат слободоумних грађана у Сједињеним Државама, представљен у трагичном лику Чарлса Кирка, великог беседника и проповедника повратка најбољег америчког моралног и политичког наслеђа, који је своју одважност и поштење платио животом. 
Да није реч само о распрострањеном моралном расположењу и местимичним ватрама слободе, показује и недавни самит Шангајске организације за сарадњу.

Окупиле су се земље које немају ништа заједничко – ни идеологију, ни религију, ни посебно економско заједништво, неке чак с међусобним територијалним споровима, као Кина и Индија или Индија и Пакистан, или другим билатералним отвореним питањима – али имају најјачи могући мотив да буду самосталне и ван домашаја Левијатанових пипака.

Уместо доминантног преиспитивања вредности простора, извориште новог разумевања вектора који покрећу и детерминишу свет постају вредности. Назовимо тај пар појмова аксиологија и политика: вредност слободе насупрот надмоћи силе. Заправо се већ сукобљавају два разумевања и евалуације планетарног простора – један класични, заробљен у наслеђеном аргументу силе и други који уочава вулканску моћ трансценденталних вредности, пре свега слободе која је најдубљи темељ који човека чини човеком. 
Не пренебрегавајући анималну и деструктивну улогу голе силе, без обзира на то да ли је упакована у целофан флоскула о демократији и људским правима и депонована у кортексу евроцентричних умишљених елита или је огољена и брутална као што је била агресија на нашу темељу 1999. године, Србија данас и већ десет година учвршћује своју позицију и свој углед у свету управо препознајући да је започела епоха у којој ће бити обновљена лозинка из хеленске антике или Кантове филозофије – бити човек! Свака нова дефиниција односа међу народима, међу различитим културама, религијама или погледу на свет, мораће да има префикс антропос!

*Политички филозоф

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа