Српски ИТ успорава, а напредује

Упркос готово преполовљеном постотку у поређењу с претходном годином, испоставиће се да је информатичко тржиште Србије и у оној коју смо испратили остварило висок двоцифрени пораст.

Према предвиђањима дипл. инж. Милована Матијевића, директора саветничке куће „Минеко” из Београда, стопа раста требало би да износи 20 одсто. По свему судећи, то је највећи скок у Европи (можда и у свету), иако је у односу на 2007. за 17 процената нижи (износио је 37 одсто).

Али, овај пажљиви проучавалац и врсни зналац, чије се процене пажљиво ослушкују, подсећа да је основица с које се одскочило прилично ниска. Довољно је да нагласимо да је потрошња информатичке опреме и услуга по становнику у нас десет пута мања него у Западној Европи.

Знаци озбиљног успорења уочени су у трећем тромесечју 2008. године када је 15 најкрупнијих испоручилаца само у октобру укњижило два милиона евра губитка. Не би ваљало да се због светске финансијске пометње, сматра он, увуче зебња и превлада страх јер би наједном настала лавина у којој би заувек потонуло неколико десетина домаћих ИТ предузећа.

Интернет, пре свега

Срећна је околност што се најављује повећање укупног друштвеног бруто производа за три до три и по одсто и очекују знатна улагања из иностранства. И даље велику кочницу представљају слабашна индустрија која би требало да наручује информатичку опрему и услуге, висока незапосленост и скромна издвајања за истраживање и развој.

Српско тржиште је на измаку 2007. вредело 460.000.000 евра, број предузећа се попео на 1.500 нараставши за 22, а укупно запослених је повећано за 23 одсто.

А какве су прилике у свету?

У лето 2007. године вероватноћа да ће САД два тромесечја заредом имати скромнији пораст у односу на претходно (то је рецесија) није премашивала 25 одсто, сви су се надали меком приземљењу, објашњава др Петар Кочовић, директор „Гартнера” за Србију, најмоћније саветничке компаније за ИТ у свету. Већ у пролеће 2008. банкротство је покуцало на врата неколицине америчких пословних дивова, у Европи и Јапану почео је да дува снажан чеони ветар.

Светска привреда се крчкала на јакој ватри у џиновском „вештичјем котлу”. Шта се збива испод поклопца, мало ко може да наслути, а камоли да предвиди. „Гартнеровци”, чије се поуке (и подуке) с нестрпљењем ишчекују, брже-боље су зготовили лекарију коју прописују руководиоцима информатичких одељења. На какво наравоученије да буду приправни?

Препоруке се завршавају редним бројем седам, а у најкраћем подразумевају: да се сместа приступи смањењу трошкова, да у тимове укључе најспособније појединце, да сваке седмице састављају извештаје стања, да не прихватају постотак као циљ целог захвата и да привуку стручњака са стране који ће све то надгледати.

За умањење ИТ утрошка саветује се увођење: програма (софтверски алати) за телекомуникационе везе (уштеда од 10 до 35 одсто), обавезна употреба бежичних услуга (15–30), смањење видео-конферисања (до 60), коришћење телефонирања преко Интернета (50–80) и ослањање на светску рачунарску мрежу (10–80).

На сваки динар пет

Најважније је, међутим, да се никако не смеју обуставити улагања у информатичко-комуникационе технологије јер на сваки динар донесу пет новозарађених.

Представник „Гартнера” у нашој земљи духовито закључује да свака криза дође и прође, па ће и ова. Само у САД у минулом столећу забележено је 16 рецесија, од којих је последња у 2001. години потрајала осам месеци. Најсвежија која је започела у октобру 2008. требало би да се оконча после 15 месеци (ако је не неко или нешто не урекне). Американци су јој већ наденули име – дубока рецесија, за разлику од дубоке депресије из 1929. која се отегла 43 месеца.

Како би гласио овдашњи одговор на славно Лењиново питање: Шта да се ради?

Министар за телекомуникације и информатичко друштво Јасна Матић изнела је не тако давно охрабрујућу претпоставку: стране компаније ће код нас потражити прилику за смањење трошкова пословања, уз задржавање такмичарске предности јер ће имати на располагању обучене домаће стручњаке. У таквим околностима мала и средња предузећа из ЕУ могла би да наставе производњу код нас.

Неколике наше компаније наговестиле су да ће и у 2009. наставити да улажу. А и држава би ваљало да притекне у помоћ: да укине ПДВ на ИТ опрему, да снизи (или опозове) царине на увоз делова из иностранства, да потпомогне српска ИТ предузећа која извозе, да повећа издвајања за средње и високошколско образовање ИТ стручњака.

Какав би то подстрек био делатности која је својим знањем и умењем већ прекорачила праг Европске уније?