Скадарлија враћа изгубљени боемски дух

Нове клупе, канделабри, инфо пултови, туристички водичи, сувенири и кодекс понашања до лета ће да улепшају Скадарлију и коначно поврате стари дух боемске четврти.

Увођење комуналног реда као и сређивање централне улице дуге око 500 метара почеће на пролеће, како би за време одржавања Универзијаде, али и после спортске манифестације овај кварт наново заживео. Посебна пажња биће посвећена враћању кодекса понашања који је важио 1975. године, каже Јасна Димитријевић, директорка Туристичке организације Београда.

– Кодекс је некада био кућни ред Скадарлије. Тачно се знало шта је на јеловнику, какви столњаци се користе сваке сезоне, која је музика дозвољена, а угоститељи су морали да знају бар један страни језик. Надамо се да ћемо успети да га осавременимо али да задржимо традицију због које је ова улица после Београдске тврђаве најпосећенија туристичка дестинација престонице – објашњава Димитријевићева.

За културне и уметничке програме које ће Скадарлија да понуди на лето, побринуће се представници Белефа, најавио је Жељко Ожеговић, члан Градског већа. Према његовим речима Универзијада је шанса коју Београд мора да искористи јер она није само велики спортски догађај већ и привредни замајац који ће да донесе профит.

– Идеја да ревитализујемо овај простор и после завршетка Универзијаде треба да се негује јер Скадарлија мора да сачува идентитет који се изгубио – истиче Ожеговић.

Угоститељство је годинама уназад готово једини садржај који привлачи туристе. У чувеној боемској улици данас се налази осам локала националне кухиње, између којих су смештени италијански и кинески ресторани, еротски клуб, кафићи, галерије, хотел, грилови, коцкарница... На грубој калдрми, где су се некада заривали штапови господе, сада запињу штикле дамских ципела али у пролазу према кафићима са модерном музиком. Стара клијентела на своја омиљена места долази дању и у тишини се присећа некадашње атмосфере. Оркестри са жирадо шеширима, рецитатори, кабареи у дворишту, наступи добошара, мађионичара и гатара памте само времешнији Београђани. 

На њен уметнички дух када су у кафанама одржаване позоришне представе, а песници говорили тек исписане стихове сада не могу да подсете ликовне галерије и улични продавци бижутерије, значака и покојег сувенира. Да би се садашња запуштена слика Скадарлије променила Димитријевића истиче да ће, између осталог, глумци и аниматори на отвореном забављати госте.

Општина Стари град, која је укључена у сређивање Скадарлије, и корисник је дела куће Ђуре Јакшића, понудила је студентима Универзитета уметности да креирају програм како би се у току целе године смењивале представе, изложбе, концерти...

Д. Мучибабић

----------------------------------------------

Београдски Монмартр

Ревитализација ове амбијенталне целине у центру града почела је 1968. године, под будним оком Угљеше Богуновића, београдског архитекте, који је био задужен за урбанистичко и архитектонско обликовање Скадарлије. Пореде је са париским Монмартром, како због изгледа, тако и због уметничке атмосфере. Боемско обележје носи од 1901. године, када су се, после рушења познате кафане „Дарданели”, њени гости преселили у кафане на калдрми. Скадарлија је као стара „дама” била дом и инспирација многим књижевницима, глумцима, сликарима и новинарима. У њој је живео и умро познати српски песник и сликар Ђура Јакшић.

Д. М.