Четвртак, 27.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

У којој валути штедети

Сведоци смо сталних позива гувернера Народне банке Србије да штедимо у динарима и честог питањау којој је валути боље штедети –у еврима или динарима.

Већина сматра да је направила добар потез уколико је започела штедњу у еврима при ниском курсу евра према динару, а орочење доспева у тренутку када је динар ослабио и курс евра према динару порастао. С друге стране, лошим потезом ће се сматрати орочење динара под истим претпостављеним околностима на почетку и на крају периода орочења.

Врло су чести коментари да је неко добио или изгубио штедећи у динарима, еврима, доларима, као и приликом отплате месечне рате кредита индексираних у страним валутама, која се стално мења.

Ретка су, међутим,поређења конкретних цифара и навођења критеријума које треба користити приликом доношења ове одлуке.

Опште је прихваћено мишљење да се поређењем валута на почетку и на крају периода орочења добија рачуница успешности штедње у одређеној валути и да су при тренду растућег курса евра према динару добитници штедише у еврима, а при падајућем тренду добитници штедише у динарима. Међутим, везивање за курс и поређење односа валута на почетку и на крају орочења средстава је погрешан критеријум за оцену исплативости штедње. Из простог разлога што је валута која се користи као репер такође променила своју вредност у наведеном периоду.

То значи да ако сте штедели у еврима, а динар ојачао према евру на крају периода орочења –то не мора бити показатељ да сте погрешили, из простог разлога што постоји могућност да је евро незнатно променио своју вредност у датом периоду, а да је динар ојачао према свим страним валутама због неког унутрашњег економског разлога. Иста је ситуација могућа ако штедите у динарима, а динар слаби према евру.

Закључак: исплативост штедње не може се оценити поређењем са другим валутама

Најчешћа процена исплативости штедње код нас се добија тако што се главница са каматном стопом на крају орочења пореди са курсом динара према евру. Погрешно!

Зашто нико не пореди евро према другим страним валутама?

10.000 долара: Уколико сте крајем новембра 2007. године орочили 10.000 долара на шестмесеци по каматној стопи од 2,5одсто (у том периоду просечна), на крају периода орочења имали сте 10.100 долара након одбијања пореза. На почетку периода орочења уложена сума је представљала око 6.700 евра, а на крају остварена главница са каматом 6.350 евра. Истовремено бисте остварили око 33.000 динара губитка по основу курсних разлика. Резултат би био губитак од око 550 долара.

10.000 евра: Курс евра према долару био је близу 1,6 у априлу 2008. Уколико сте крајем априла орочили 10.000 евра на, рецимо, шестмесеци по каматној стопи од 3,5одсто(што је био просек у том периоду), на крају орочења са каматом и одбитком пореза остварили сте око 10.140 евра. На почетку тог периода орочена штедња у доларима је вредела 16.000 долара, а на крају, због промене односа евра и долара око 13.700 долара.

Дакле, уколико користите овај критеријум за оцену исплативости штедње, изгубили сте 2.300 долара или 1.700 евра. Прерачунато у динаре, добили сте око 80.000 динара по основу курсних разлика евра и динара.

10.000 фунти: Курс фунте према евру је на прелазу 2007. у 2008. годину био приближно 1,5, а данас је око 1,1. То значи да, уколико сте у децембру 2007. године орочили 10.000 фунти на годину дана по каматној стопи од три одсто (максимална каматна стопа за ту валуту у том периоду), остварили бисте 10.240 фунти, односно прерачунато у евре – на почетку периода орочења сте имали 15.000, а на крају орочења 11.260 или 3.740 евра мање него на почетку орочења. Прерачунато у динаре, у истој ситуацији губите око 200.000 динара!

Постоји на стотине таквих ситуација које су се дешавале у прошлости и које ће се дешавати у будућности. Уколико укључите курс као метод за оцену исплативости штедње, никада нећете бити сигурни у којој валути штедети и како „не изгубити” уштеђевину.

Савет: оправданост штедње добија се поређењем каматне стопе са инфлацијом

Штедња представља најсигурнији начин очувања вредности новца који гарантује благо увећање вредности у складу са висином инфлације. То значи да се оправданост штедње може утврдити искључиво уколико упоредите висину остварене каматне стопе са висином инфлације у земљи у којој је валута у којој штедите матична валута.

Разлог је што штедњом треба очувати и минимално увећати вредност новца, а показатељ очувања вредности новца је инфлација, која показује за колико је ослабила вредност једне валуте у одређеном периоду (њена куповна моћ у земљи). Свако друго остваривање добитка или губитка по основу курса спада у ризик курсних разлика, који није тако строго везан за куповну моћ валуте, као инфлација.

Закључак који се намеће је једноставан –уколико је висина остварене каматне стопе на положену штедњу већа од стопе инфлације, штедња је исплатива.

Нешто је компликованија ситуација када је реч о штедњи стране валуте у једној земљи – тада је потребно укључити поред инфлације земље у којој је то матична валута и инфлацију у земљи у којој се у тој валути штеди, а то је типично за нашу земљу.

У нашој земљи је по методи оцене оправданости штедње поређењем каматне стопе са инфлацијом, штедња у динарима одувек била исплатива, док је штедња у еврима и доларима понекад била врло исплатива, али у неким периодима и потпуно неисплатива. Валута код које је штедња углавном била врло исплатива, поред динара, јесте швајцарски франак, који се уз јапански јен сматра најстабилнијом светском валутом.

Свака централна банка у свету усмерава својим механизмима висину каматних стопа на домаћу валуту, тако да она буде виша од инфлације у земљи. Због тога ће орочење у доларима бити сигурно само у САД, орочење у еврима само у Европској унији, а орочење у динарима само у Србији. Не искључујемо могућност да штедња у одређеној валути буде исплатива у неком периоду и у земљама ван оних у којима је орочена валута матична, али централне банке тих земаља неће водити рачуна о томе, тако да често таква штедња може бити неисплатива.

(Извор: финансијски портал www.kamatica.com)

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.