Путовање кроз паралелне светове

Недавно се у продаји појавило ново студијско издање Владана Вучковића Паје. Овај гитариста представља цењено име у свету домаће инструменталне музике. Поред солистичких пројеката, Вучковић је сарађивао и са великим именима домаће сцене. Поменимо само Корнелија Ковача, Бисеру Велетанлић, Жељка Јоксимовића... Свакако, ту је и вишегодишња успешна сарадња са, по многима, највећом звездом на простору бивше Југославије Здравком Чолићем. Познат као велики иноватор, Вучковић наставља неговање аутентичног стила на овим просторима.

Нови албум, „Партитуре за корен и стабло”, Вучковић у разговору за „Политику” описује као један вид путовања кроз време:

– То је симболично обраћање мојим прецима. Пет нумера прославила су велика имена класике, док је шеста, „Минијатура за пуковника”, моје ауторско дело. Она представља омаж преминулом оцу, човеку који је био једна од најсветлијих тачака у мом животу.

Популарни гитариста каже да се не мири са једноличним темама и да је сваки албум резултат нове инспирације.

– Сваки нови албум има и нови концепт. Тако је први („Пут ка сунцу”) био посвећен планетама Сунчевог система, други („ На истоку запада”) је био инспирисан етнозвуцима источне Србије. Трећи („Дневник дуге пловидбе”) представља посвету неким од градова у којима сам боравио и свирао. То су, између осталих, Париз, Ванкувер, Москва, Сан Франциско, Дубровник... Једна нумера посвећена је и Београду у којем сам већ деценијама и који осећам као део себе, иако нисам рођени Београђанин.

На питање како објашњава чињеницу да представља особу која је посредно допринела музичком имиџу ових простора, а да он сам у јавности није толико познат, Вучковић каже:

– Можда је некада практичније посветити се себи и сопственој промоцији. Ипак, ја волим да свој стваралачки простор делим са другим уметницима, то ме обогаћује. Медијска пропраћеност ауторске музике код нас се, на сву срећу, мења на боље. И многе домаће и светске звезде постале су славне тек после петог, шестог албума. Не желим да правим никакве паралеле већ само да кажем да ми је ипак најбитније да останем упамћен по свом раду.

Вучковић додаје да је једна од његових највећих „мисија” да широј публици приближи сензибилитет инструменталне музике.

– Ова врста уметности сама по себи има нестандардну форму. Ја не певам већ се кроз звук изражавам у оном што најбоље знам, а то је свирање гитаре. Хвала Богу, није све MTV начин размишљања. Постоји велики, паралелни, свет нестандардне и квалитетне музике. Иако мање популаран, он је веома постојан и част ми је ако, макар посредно, представљам његов део.

Успут додаје и да је, захваљујући млађим генерацијама, увек у току светских дешавања.

– Дајем часове гитаре младим талентованим људима. Док они уче од мене, истовремено и ја понешто научим од њих. Тако да никад нисам „pase”. А гитаре никад доста. Толико дуго свирам на овом инструменту и толико сам се саживео са њим да у шали кажем да је она продужетак мог тела.

Вучковић планира да се током наредних месеци интензивније посвети промоцији новог албума као и сарадњи на новим пројектима Кикија Лесандрића и Драгољуба Ђуричића.