Виртуоз ласера и гитаре

У пространој дневној соби старе куће на Врачару, удобно заваљене у фотеље пресвучене црвеним плишом, затекли смо млади пар како тихо ћаска и старијег господина који чита новине. Однекуд се чула гитара. Фламенко. И да на зиду нисмо, уместо уметничких слика или породичних фотографија, запазили урамљене лекарске дипломе, не бисмо ни схватили да се не налазимо у приватним одајама нечијег стана, већ у пријемној просторији очне клинике, и не међу укућанима, већ са пацијентима.

Али то је било тек прво од многих изненађења на која, изгледа, морате бити спремни ако се ваша животна стаза укрстила, макар случајно и накратко, са оном др Мирка Р. Јанкова. И у било којем својству да сте га упознали – као хирурга, гитаристу, професора, полиглоту, спортисту, плесача… одмах би вам било јасно да иза смиреног, младалачког лица и ведрог, живахног погледа стрпљиво чека цео један унутрашњи свемир да га откријете.

Бразилска авантура

У складу са професијом коју је одабрао, размишља сталожено и увек има на уму оно што је претходило, и што би могло да уследи након сваког поступка, а вођен страшћу која га прати кроз цео живот, говори невероватно брзо, разиграно, наша питања једва сустижу његове одговоре.

 (/slika2)„У овој кући сам рођен, овде, крај прозора, био је мој радни сто, тамо смо брат и ја сваки дан са дедом, по којем сам добио име, вежбали латински, а у оној просторији, где је сад ласер, налазила се соба мојих родитеља“, објашњава наш домаћин. Можда смо нешто и помешали, али суштина је ту: успешни стручњак, након што је прокрстарио планету, стекао искуство, везе, славу, нешто уштеђевине и супругу (шармантну Фернанду, међународну правницу која сад води пословну страну клинике), вратио се у Београд и у родном дому отворио Центар за микрохирургију ока „Ласер фокус“.

Пре него што је, крајем прошле године, почео, са још једном колегиницом и десетак запослених (а све су, занимљиво, жене) да у сопственој ординацији примењује методу коју је сам осавременио и усавршио – рефрактивну хирургију ока „WaveLight“ ласером, применом „PerfectPulse“ технологије – др Јанков је радио у „Милош клиници“ у Београду, а годинама је био на челу рефрактивног тима у Офталмолошком институту Курићибе у Бразилу. Беспрекорну репутацију је заслужио не само захваљујући својој сигурној руци и изврсном односу према пацијентима, већ и запаженим стручним радовима у угледним научним часописима, у књигама и на међународним скуповима.

Хирургија међу акордима

Мирко Јанков је, међутим, упоредо са овим живео још један, једнако успешан живот виртуоза, у којем је место ласера заузела – гитара. Паралелни светови медицине и музике преплићу се и међусобно допуњују у свакодневици овог необичног човека.

„Музика је моја највећа љубав, без гитаре не бих могао да замислим свој живот, али једнако сам волео и математику и физику. У рефрактивној хирургији сам, некако, све то објединио“, тврди наш саговорник, који уз диплому Медицинског факултета у Београду, докторат из биоинжењеринга Федералног универзитета у Сао Паолу (Бразил), и завршену специјализацију у Швајцарској и Грчкој намерава да ове године, после нешто дужег апсолвентског стажа, најзад добије и диплому Музичке академије.

– У историјат моје породици су, већ генерацијама, уткани музика, медицина, математика, физика и језици. Брат и ја смо учењем и постигнутим успехом у овим областима „зарађивали“ џепарац од оца све до факултета. Тако сам уштедео и новац за карту до Бразила, куда сам отишао на стручно усавршавање. Признајем да сам одредиште одабрао и због удаљености и егзотике, али и иначе сам се трудио да у животу увек комбинујем лепо, корисно и занимљиво. Медицину сам уписао јер је била интелектуални изазов, музичку академију (одсек за класичну гитару) јер сам, поред осталог, волео да се дружим са тим људима.

Године свирања помогле су ми да сачувам ведрину, креативност и пријатеље, али и да постанем добар хирург. Како? Па, пре свега стекао сам држање, кондицију, координацију покрета и концентрацију који ми омогућавају да у раду са ласером будем смирен, прецизан и да се не уморим ни после целодневног посла. Сем тога, хирург, као и музичар, мора да савлада трему, јер свака операција, баш као и наступ на концерту, тражи да се управо ту и тада прикаже оно најбоље што извођач уме – наводи др Јанков.

Оперативна сала уместо концертне

У опуштању му помаже и рекреативно бављење спортом. Док се није оженио и добио сина (Мигел је рођен у априлу прошле године) скакао је падобраном и ронио, сад се усмерио на голф. Са Фернандом, рођеном Бразилком, која уз диплому правника има и завршену балетску школу, радо одигра танго или самбу.

Питамо га да ли неки од тих својих других талената открива пред пацијентима. Рецимо, да ли ће наступити на овогодишњем јубиларном Гитар арт фестивалу у Београду, од 7. до 14. фебруара, чији је, иначе, и један од покровитеља.

„О, не, никако, само ћу да уживам у наступу светских виртуоза, драгих пријатеља и младих талената. Време јавних наступа је иза мене. Моја главна сцена је сад операциона сала“, каже др Јанков.

----------------------------------------------------

Амбасадор знања

Др сц. Mирко Р. Јанков је добитник престижног међународног признања „Глобални амбасадор знања 2007 – врхунски светски офталмолог“ које се традиционално додељује за иновације у медицини, примену савремене технологије и ширење знања без граница. Јанков је докторирао у Сао Паолу на примени ласерске оперативне методе у хирургији ока, а специјализирао код професора доктора Теа Зајлера у Цириху и Јoаниса Паликариса у Хераклиону, офталмолога који су осамдесетих година прошлог века први применили ласер за смањење диоптрије и на тај начин заувек променили историју рефрактивне хирургије. Предавач је по позиву на свим важним међународним скуповима о рефрактивној хирургији и овлашћени инструктор за Alcon/WaveLight технологију.