Понедељак, 23.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Може ли динар да плива – у месту

(Илустрација: Новица Костић)

Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић изјавио је јуче Танјугу да централна банка не размишља о другом моделу одбране динара, осим „руковођено пливајућег” девизног курса и најавио да средства из аранжмана са ММФ-ом, за сада, неће бити коришћена за одбрану динара. Додао је да НБС не размишља о алтернативном фиксном режиму курса из два разлога – најпре зато што је постојећи начин утврђен Споразумом Владе Србије и НБС о циљању инфлације, усвојеном 19. децембра 2008.

У Споразуму јасно пише да су „у складу са договореним оквиром монетарне политике, влада и НБС сагласне да НБС спроводи режим руковођено пливајућег девизног курса, при чему се неће утврђивати нумерички циљеви за девизни курс”, подсетио је Јелашић. „Други разлог је то што је НБС убеђена, на основу искустава других земаља у окружењу, да је флексибилни курс кључни предуслов за постизање дугорочно одрживог раста Србије”, рекао је Јелашић Танјугу.

Дилеме, дакле, за гувернера Јелашића – нема. Фиксни курс евра, свеједно на којој граници – од 100 или 90 динара, није и не може бити замена за садашњи пливајући. Проблем, рекло би се, није толико у Споразуму са владом, јер ми се у својој новијој економској историји нисмо придржавали ни већих „светих писама”. Коначно – споразуми постоје док се не промене под притиском живота.

Намеће се, међутим, друго питање – коме би одговарао фиксни курс евра? Увозницима, извозницима, држави, грађанима… Без сумње – свима. Али ми нисмо кадри да то и учинимо, јер кратко речено за то нема пара.

Уредник „Макроекономских анализа и трендова” Стојан Стаменковић изјавио је тим поводом да би осетна промена политике курса мало коме одговарала, па и увозницима и извозницима. Зашто? Зато што НБС не би била у стању да тај и тако „заковани” курс брани дуго и за њега би била принуђена да потроши више девиза него што то сада чини повременим интервенцијама. Одмах би се, каже Стаменковић, повампирило сиво тржиште, а курс евра би полако почео да се котрља навише. За неколико месеци имали бисмо, као некада, званичан курс по коме би само ретки могли да купе девизе, а остали би куповали на реалном курсу на паралелном тржишту. То смо имали пре петнаест година, а епилог су биле финансијске малверзације и – девалвација која је морала да озваничи живот.

Професор Мегатренд универзитета и сарадник МАТ-а др Владимир Вучковић сматра да у садашњим околностима стабилност не значи и извесност курса. Ко то може да гарантује? Ни НБС. За тако нешто треба променити целокупну економску политику земље, а НБС ослободити обавезе да држи цене под контролом, а да се посвети само одржавању стабилности курса. Јесте тешко планирање са нестабилним курсом, али свако, ипак, има неки свој репер.

За професора др Млађена Ковачевића залагање привредника и банкара за стабилан курс сасвим је рационално. Свакоме, па и власнику „Делте” Мирославу Мишковићу много је лакше да зна с којим курсом може да рачуна – поготово дугорочно. Та потреба, по Ковачевићевом мишљењу, сасвим је легитимна. Питање је, међутим, како постићи ту стабилност. Да ли по логици гувернера НБС Јелашића да се вредност евра формира као цена трешања на Каленићу или да је „заледимо”, па нека кошта колико кошта. Гувернер, додаје Ковачевић, потроши за годину дана безмало 1,5 милијарди евра интервенцијама на девизном тржишту, али курс не одбрани. Све у циљу да се избегну свакодневне високе флуктуације (плима и осека) курса. Ако смо за тржиште, нека оно и обави свој посао, баш као у Пољској или Чешкој. Тамо централне банке нису играчи на девизном тржишту. Можда би, закључује Ковачевић, код нас једног дана курс евра био и 120 динара, јер је тражња била велика, а понуда мала, али у потпуно обрнутој ситуацији евро би можда вредео и 70 динара.

Привредницима и банкарима, који су управо у страшној муци око израде завршних рачуна за прошлу годину, висок раст курса евра постао је ноћна мора. Потпуно им је изобличио вредност капитала и пореметио ставке у билансима. Многи ће исказати губитке у пословању само зато што гувернер није одбранио курс или га је тржиште формирало веома високо. Како се у таквим околностима задужити код банака ако у кредитној историји стоји – минус. Олакшавајућа околност свакако неће бити нестабилност курса.

Избор није лак, нити једноставан. Низак курс је благотворан за вођење антиинфлационе политике, али и то има своју цену. Ми је управо, сматра др Ковачевић, сада плаћамо – јер смо дуго потцењивали курс евра не бисмо ли и цене држали на узди. То сада више није могуће, јер евро кошта много више него што смо то некаквим односима понуде и тражње „у плитком потоку” хтели да признамо. Стао је доток девиза, а са њим су на видело испливале наше економске недоследности. Ако смо за тржиште, пустимо га да обави свој посао, а ако нисмо – будимо спремни да то платимо.

Слободан Костић

------------------------------------------------------

Став министарке Драгутиновић

На питање да ли има решења за стабилан курс динара министарка финансија Диана Драгутиновић је одговорила да је флексибилни девизни курс теоријски супериорнији од фиксног. „Стабилност курса захтева девизни прилив пет-шест милијарди евра годишње. Прошле године тај прилив био је 50 одсто нижи, што је пресудно утицало на кретање курса”, рекла је Драгутиновићева и додала да је најважнији задатак да се убеди приватни сектор да врати девизну штедњу у домаће банке. „Ако нам то пође за руком, на добром смо путу да кроз кризу прођемо без много жртава и са стабилним курсом”, закључила је она.

-----------------------------------------------------

Цветковић: Курс ће бити стабилан

Премијер Србије Мирко Цветковић изјавио је да ће курс бити стабилан.

„Према мојој процени, курс полако улази у неки равнотежни ниво и убудуће може доћи до одређених померања, али не више тако драматичних као у претходна три месеца када је динар изгубио око 25 одсто вредности. Ово је модел који је бољи него фиксни курс јер би у том случају морало да дође до великог смањења плата” рекао је Цветковић.

Коментари20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.