Зоолошки врт под окриљем града

Сасвим је извесно да ће Београдски зоолошки врт ускоро прећи у руке градских власти и уместо друштвеног постати јавно предузеће, истакао је Страхиња Секулић, градски јавни правобранилац. Овим би калемегданско станиште коначно добило свој буџет, па Вук Бојовић, директор „Врта добре наде”, не би више морао да јури спонзоре како би одржавао објекте, набављао животиње и свакодневно им добављао пуне тракторе хране.

Секулић истиче да је Јавно правобранилаштво завршило све припреме и документацију за овај потез, остаје још да сагласност да Министарство економије и да предлог буде изгласан на седници Скупштине града.

– Надам се да ће то бити на неком од наредних градских заседања, чиме би се решили проблеми које смо имали са зоо-вртом и он би коначно био под окриљем државе – објаснио је Секулић.

Вук Бојовић, директор врта, каже да је за 23 године, колико је на том положају, променио 14 градоначелника и пет држава, врт увео из једног миленијума у други, али досад није успео да се избори за трансформацију „Врта добре наде” у јавно предузеће.

– Преклињао сам сваког градоначелника да нас прими „под државне јасле”, али ништа. Једино су Александар Бакочевић и Небојша Човић имали разумевања за тај предлог, али су кратко владали да би ми помогли. Први пут се сада озбиљно расправљало о судбини врта захваљујући новој власти и градоначелнику Драгану Ђиласу. Што сам више доприносио угледу врта, то су ме неправедније оптуживали, што је пољуљало углед врта. На срећу, добио сам све спорове против града, као онај да су киосци које су ми склонили били легално постављени, али имам и судски доказ да предузеће ради у складу са законом. Због тога сам сада покренуо тужбе против Радмиле Хрустановић, Горице Мојовић и два градска комунална инспектора. Све док такви људи у јавности, без доказа изричу неправедне оптужбе неће нам бити добро – истакао је Бојовић.

Најбитније је, каже, да су се сви чланови недавно формиране комисије за зоолошки врт, састављене од светских и домаћих стручњака, једногласно одлучили за његову трансформацију у јавно предузеће, али и да ово седамдесеттрогодишње станиште остане на Калемегдану и прошири се. Како напомиње, стручњаци из Европске асоцијације зоолошких вртова и акваријума су рекли да ће врт бити под њиховом заштитом, што значи да ће морати да се уреди и испуни неке европске стандарде. Бојовић подсећа да је 1952. године површина зоо-врта дупло смањена, али и да градске власти нису уложиле ни паре у његов развој.

– Представници града су се једино 1986. сетили да нам понуде тадашњих милион динара за набавку животиња. Са тим сам могао да купим прасе од 80 килограма, захвалио сам и нисам узео новац, већ сам напунио врт и помогао прављењу још два на Ади и у Јагодини, а да не причам колико је животиња одавде отишло у светске вртове. Многи тајкуни су хтели да баце шапу на „Врт добре наде” и претворе га у приватно власништво, али не из љубави према Београду и животињама, већ због локације на којој се налази. Иселили би га, а овде саградили коцкарнице, солитере и кафиће, што би им био велики извор прихода. Зато је претварање врта у јавно предузеће спас – истакао је Бојовић.