Трамп има мало разумевања за Европу

Специјално за „Политику”

Вашингтон – Постоје најмање две везе између рата у Украјини и оног на Блиском истоку. Прва је да је, вероватно на неком нивоу, председник Трамп стекао утисак да је наступила нова ера ограничених ратова, ограничених на једно географско подручје, као што је украјински конфликт, упркос својој жестини, остао ограничен на спорне области. Трамп је вероватно мислио да би рат против Ирана могао бити ограничен на Иран. Очигледно је погрешио, каже у интервјуу за „Политику” Луелин Кинг, оснивач и водитељ утицајног телевизијског програма „Хроника Беле куће”, која се емитује на више од 200 телевизијских станица широм САД.

Кингова новинарска каријера се протеже последњих 50 година током које је сарађивао са бројним медијима, укључујући британски Би-Би-Си, амерички часопис „Тајм” и „Вашингтон пост”.

„Друга чињеница је да су сукоби у Украјини и Ирану повезани новим технологијама ратовања: дроновима и другим оружјем вођеним вештачком интелигенцијом. Оне такође указују на то колико би велики део данашње војне опреме могао да буде застарео. Будућност, јасно приказана у Украјини и Ирану, јесте да су дронови и вештачка интелигенција ударне снаге данашњице. То значи да, како је Иран показао, постоји извесно изједначавање између „моћне силе” и „паметне силе”. Ови ратови такође показују нову рањивост специфичних циљева који су у домету дронова или балистичких ракета. На пример, „хируршко” уклањање старог руководства у Ирану од стране Израела указује на рањивост руководства било где.

Може ли се однос између Сједињених Држава и Европе, а посебно са НАТО-ом назвати крхким и оптерећеним?

Председник Трамп је одувек одражавао дуготрајну конзервативну сумњу према Европи и њеној социјалдемократској култури. Од раних дана свог првог мандата критиковао је НАТО због премалог издвајања за одбрану и превеликог ослањања на амерички одбрамбени кишобран. Неизречено, он сматра да Европа претерује са домаћим социјалним програмима.

Трамп и његова администрација изгледа да имају мало разумевања за Европу и немају поштовање према њеној послератној историји и улози НАТО-а у очувању мира од краја Другог светског рата. Америка и Европа су као стари брачни пар који се више не слаже, али не може да функционише једно без другог.

Чини се да Америка под Трампом није склона да прихвати да је Русија њен ривал и могући противник?

То директно произилази из Трампа и његове јасне и збуњујуће наклоности према руском председнику Владимиру Путину, што показује и топао пријем који му је приређен на Аљасци.

А Трампов однос према Кини?

Кина је друга прича. Америка је опрезна према Кини и није склона да у потпуности схвати или призна улогу Кине као готово равноправне економске силе, посебно у технологији. После толико времена као водећа светска нација, Американцима је тешко да се прилагоде новој стварности док Кина наставља свој успон на економском и војном плану.

Шта бисте могли да нам кажете о односима Србије и САД?

Американци и амерички естаблишмент не знају пуно о Србији. Она је била у жижи пажње током ратова у бившој Југославији. Тада је била од интереса за Сједињене Државе, али као и тада и сада углавном недовољно схваћена. Од тада је испала из колективне свести Америке, мада се најновији билатерални односи крећу у добром и позитивном правцу.