Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Словеначке фојбе, италијански алиби за злочине фашизма

Бенито Мусолини на сувенирима (Фото С. В. Мекина)

Од нашег специјалног извештача
Трст, 10. фебруара – Највећи градови северне Италије излепљени су плакатима који позивају на обележавање „Дана сећања на фојбе”, крашке јаме у залеђу Јадрана у које су, према овдашњем предању, „крволочни партизани Јосипа Броза“ поткрај Другог светског рата бацали побијене Италијане. Плакати упиру прстом ка суседима на истоку, оптужујући „крволочан Титов режим” за ликвидације и злочине над Италијанима.

Данас је и дан одавања помена оптантима, Италијанима који су побегли пут матице напустивши територије које су после Другог светског рата припале тадашњој Југославији, а после нестанка СФРЈ (1991) њеним наследницама, Словенији и Хрватској. Италија саосећа са жртвама „погрома” који се догодио пре више од шест деценија, иако је службени Рим празник устоличио тек 2005, на огорчење Љубљане и Загреба који у том потезу виде не само ерупцију италијанског национализма већ и покушај рехабилитације фашистичких злочина које је починила Италија, на уштрб комунистичких које су извршили „Титови Слави” (Словени).

Зато није чудо да су у Трсту осванули свежи графити који Тита називају „свињом“, а (Јужне) Словене, чији су највиднији представници овде припадници словеначке мањине – терају у отаџбину. И још некуд, али није за новине. Још приликом прве свечаности евоцирања италијанског бола, пре четири године, дошло је до оштрих протеста Словеније и Хрватске пошто је РАИ приказао спорни филм „Срце у бездану” режисера Алберта Негрина. Негринов документарац је један од криваца што међудржавна трвења трају већ пету годину, јер Словенија безуспешно доказује да је аутор догађаје у Истри током четрдесетих година 20. века приказао једнострано, на штету Словенаца, што сматра доказом да у Италији није извршена „дефашизација” односно да се Италијани нису суочили са злочинима које су Дучеове трупе починиле на тлу некадашње Југославије.

У прилог тврдњи да Италија прикрива недела фашизма, словеначки лидери указују на чињеницу да је РАИ купио документарац британског Би-Би-Сија „Fascist Legacy” о злочинима почињеним у Југославији и шире, али га није емитовао. До новог заоштравања у троуглу Рим–Љубљана–Загреб долази фебруара 2007. када италијански председник Ђорђо Наполитано поводом празника на данашњи дан оптужује за злочине над Италијанима „експанзионизам Словена”, „варварство” и „етничко чишћење” које су скривили Титови комунисти. Од тада хрватски председник Стјепан Месић и словеначки, прво Дрновшек а онда Данило Тирк, траже од Наполитана да три државе обаве процес „историјског помирења” и опроштаја.

Занимљиво је да је Рим за дан „сећања на фојбе” изабрао 10. фебруар, датум када је 1947. потписан мировни уговор са Италијом према коме је већи део Приморске и Истре, уз Ријеку, Задар и нека кварнерска односно далматинска острва – припао тадашњој Југославији. Дан на који је у овом делу света успостављен мир у Италији постаје белег за послератни реваншизам Словена и протеривање Италијана који су генерацијама живели у Далмацији и Истри са поменутих територија. Словеначки медији и политичари упозоравају да је то доказ „италијанског незадовољства резултатима послератног уређења граница”.

Светлана Васовић-Мекина

--------------------------------------------------

Дуче на новчанику

У радњицама са сувенирима у варошима уз језеро Гарда могуће је купити новчаник на чијем је „лицу” фотографија на којој пише „Бенито Мусолини, италијански дуче” (портрет вође под шлемом), а на наличју Дуче у свечаној униформи, како поздравља следбенике фашизма. Цена? Ситница: 7,50 евра.

Коментари45
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.