Уторак, 28.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Недеља, ни на небу ни на земљи

Поглед на цркву, са реке (фото: Г.Т.)

Ја сам вам од оне феле која најбоље воли недељу као дан у седмици, али кад дође недеља, онда се некако снуждим и спапуњим и није ми ни до чега, већ само да се излежавам у ‘’пилџами’’, што би рекла моја сестричина, да испијам кафе и нешто читам…да бистрим политику, од које вајде нема, како је увек ономад мени говорила моја нана…Уместо да се прихватим неког конкретног посла, од кога глава не боли…али не ваља се, кажем ја самој себи, кад је недељу и Бог наменио за одмор, поготову овде где се тренутно налазим…

Данас је први дан фебруара, први дан и пао баш к’о бубрег у лој, право у недељу... Неки хладан и шућмураст дан, овде на североистоку Француске, на самој граници са Немачком…На улици видим кроз прозор, нема никог живог, само тек понеки сусед, к’о по казни мора да просета кућног љубимца, и још успут да у најлонску кесицу прикупи брабоњке … Боже, помислим, да ли му се понекад отме да онако српски опсује, бар у себи, не мора на глас…Европа је то…зна се шта је ред, рад и дисциплина…Мораћу и ја да се после 16 сати извучем из пиџаме и пробам да нађем паркинг место испред зграде, јер не дај боже да ми сутра локални жандар затекне ауто паркиран на паркингу одређеном за испоруке робе – казна 30 еврића, па се ти излежавај до миле воље…

Онако баш неки мрзли дан само за кревет; излази пара на уста, али нема проблема са грејањем, што је супер... Не трудим се баш да будем Францускиња, али ми је њихова навика да уживају у ‘’грас матине-у’’, илити што би ми рекли у слободном преводу, да џоњамо недељом, врло блиска, такорећи урођена генетски, као да ми деда води порекло директ од Наполеона, као да није из оних густих и тамних личких шума, где можеш само да натрчиш на међеда, а не и на неку познату фацу, к’о што се посрећило овим нашим перјаницама у Давосу…

Притом морам да се ипак оградим, да ја нисам баш од оних што ће спавати до поднева, ма јок… Дижем се ја на ноге лагане чим зора заруди, али волем што ништа није смарајуће недељом…вољ’ти ‘вако, вољ ти ‘нако…дивота…Мада морам да признам да ми понекад малкице, али само понекад, смета то што је све недељом некако утихнуло, забрађено…Ни кафићи не раде осим оних у центру града, где сад и на овој хладноци врви од туриста…Фризер те не шиша…само не дај боже да ти притреба хитна помоћ тј. ватрогасци…ту су очас посла…

(/slika2) Интернет и онлајн новинска издања су ми пали к’о кец на десетку (и то ону велику, дуплу, знате), јер си приправим велико лонче нес кафе и удобно се угњездим на мојој столичици тзв. вртигузу, да бих све вести из домовине на миру прелистала и проварила онако темељито, баш људски, како је Бог заповедио…Овде морам да појасним да је мени домовина врло широк појам, такорећи старомодан и изашао из YU, а поготову светске моде…Јесам рођена и одрасла у Београду, али брате сматрам својима све оне тамо од Ђердапа па до Триглава…И тако онда кренем редом прво оне моје најближе тј. ‘’Serbian newspapers online’’…То траје подоста, а и руку на срце, ту се обично највише изнервирам, што јест’ јест’…Ваљда су ти некако највише моји, па ме њихове небулозе највише боле…

А хвала Богу за који год се ресор ухватиш, има шта да те нервира…Од пачје школе у Скупштини, до министарских путовања на чаробном ћилиму, по систему, стави прст жмурећи на земаљски глобус, па где се заломиш, ту се прођи на рачун српских пореских обвезника, шта кошта да кошта, није важно… Нема везе што све то има узрочно последичну везу са финансијском рупом у буџету, курсом који дивља, радницима који добијају отказе… Кад ти се Србин ухвати за дрво зелено, оно се намах сасуши…чудо једно…Још кад прочитам да има 28 хиљада упослених у државној администрацији, оних што током радног времена лежерно шетају папире, а да се притом ништа није покренуло са мртве тачке још од 2000. год, да се ништа није унапредило ни у полицији, ни у судству, ни у здравству, ни у просвети, по питању елементарних људских потреба и захтева…е ту начисто дође до кврца у мојој глави…Како бре толико руку, толико пари очију, толико нервних ћелија, а стање status quo…у преводу са латинског на српски – жабокречина…

(/slika3)У естрадна питања не задирем, то ми није нешто претерано занимљиво, крај сјаја овдашњих звезда…Недељом поподне на француској телевизији обично буде лаган програм са обиљем домаћих звезда, како нових тако и оних старих, што ми је сасвим потаман….Људи насмејани, лепушкасти, не оптерећују, певуше франсуцке шансоне…дивота…Немам сателитски ТВ, па нисам онако баш стопроцентно у току шта се дешава код нас на Пинку, још мање на РТС-у…Б92 одгледам понекад преко интернета, мада је често лош пријем, као и да њима неко ради о глави, к’о овима из Пешчаника…Мада морам да се похвалим да сам имала част да гледам „Рањеног орла“ за Новака у Београду. Цела серија је изгледа снимљена у ‘’slow motion-u’’, ваљда се продуценту више исплати тако натанане, а и мање кошта РТС…што дужа серија, то се мање пара потроши, то је српски изум…а мошда и да се пружи боља прилика гледаоцима да сваку сцену упамте до у танчина…до следеће репризе, јер к’о зна кад ће се и колико пута репризирати… (чујем да је хвала Богу већ кренуло репризирање)

Негде већ на пола листања српске штампе дође ми да одустанем, јер у ствари схватим да се ништа ново нити боље није десило, ни јуче нити данас, а не обећава ни да ће сутра…А ја бих тако волела да и нама тј. Вама крене…Више нас ни тенисери не бацају у севдах…Ништа вала…туга једна…Криза завладала начисто, депресија општа...Глобална финансијска, а и шире, само што мене лично, овде где живим и радим, да куцнем у дрво, да ме зло не чује, српско сујеверје је чудо, та горепоменута СЕКА. илити светска економска криза не погађа нешто претерано...

Чак размишљамо о куповини новог стана, јер су купци кажу сад у прилици да диктирају своје услове…Но, кад бацим поглед тамо низводно према матици, начисто се растужим, а некад богами и побесним, па ми онда моји кажу…ма дај батали то, шта ти треба да ти скаче притисак, само још да те шлог опали...

А онда ми ђаво не да мира, већ се онако у познатом српском стилу, брже боље, наврат нанос, дај шта даш, бацим на комшијско двориште…да видим јел’ си они имају бољу срећу у животу, или је и комшији цркла крава…

И не лези враже, дивота…Хрвати и Словенци начисто закрвили…једни другима спочитавају све још од Илирских времена, па преко Аустро-Угарске, Титових међа, до данашњих пецарошких прича… Чији је залив онај који бољу рибу даје и тако то…Куку леле, није ни њима лако…Онда се помислим, онако у себи, е баш су ови Словенци неке ћифте, горе од Кир Јање, угурали се први од све браће у Унију и сад праве питање за неки педаљ или два земље…

Буди бре господин човек, кад ти је већ Бог дао да уживаш…Повуци мало на ту страну брата Хрвата, да се и они на мишиће угурају међу вихорове, неће ти пасти круна са главе…Ко ће коме ако неће свој своме… а браћа Хрвати ће кад њима крене, као у оној народној причи о баби, деди и репи, да се својски заложе за своју браћу, Србе, јер познато је да се они који се највише мрзе у ствари потајно највише воле…И кад се убацимо сви онако ђутуре у ту Унију, има да лети перје на све стране… А опет, можда нас зато ова европска господа и неће, па нам стално траже длаку у јајету…мислим се ја….можда у том грму лежи зец, јер сви ти наши бивши и садашњи са Балкана су чудо…кога воле воле, кога не воле….пу, далеко било….где ми такве ружне мисли падају на овај свети дан у недељи…

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.