Уторак, 30.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Русија за одбрану од кризе искористила трећину резерви

Незапосленост је једна од најтежих последица светске кризе, а редови људи који се пријављују за посао постоје како у Кини, тако и у САД

Од нашег дописника
Москва, 12. фебруара – Русија је избегла кризни шок и то је најважнији резултат антикризних мера које је влада донела, резимирао је ових дана премијер Владимир Путин резултате прве фазе борбе против кризе. Најгоре се није догодило – банке су сачуване од пропадања, заустављена је девалвација рубље чија се вредност за неколико месеци постепено смањила за око 25 одсто (уз образложење да би нагли пад валуте довео до сиромашења народа), пружена је подршка реалном сектору у областима где је то било најпотребније, смањени су порези...

То је коштало државу готово трећине резервног фонда, а инфлација је повећана на 13,3 процента. Шок терапија неће ни убудуће бити коришћена као лек за кризу, али предстоји нова фаза борбе, ништа мање сложена од оне која је управо завршена. Следећа етапа претпоставља специјалне мере, међу којима је најважније да домаће банке почну да кредитирају реални сектор под повољним условима. Оно што су до сада чиниле, тврди премијер, није било довољно. Зато је као најважнији део новог пакета мера Путин најавио увећање капитала најважнијих државних банака од којих зависи велики део привреде. Држава ће помоћи и приватним банкама тако што ће се на сваку рубљу за коју оне из сопствених средстава повећају капитализацију, дати још толико у облику субординираног кредита. И све то уз један услов – да средства буду усмерена на кредитирање реалног сектора. Уколико се установи да банке тај новац користе другачије, Путин им је „обећао” казну која може бити и затворска.

Упркос свему, новац доста споро стиже до малих и средњих предузећа, број незапослених расте. Тренутно се говори о броју од око пет милиона и верује се да ту још није крај. Очекује се да изградња олимпијских објеката у Сочију, чије финансирање иде пуном снагом, утиче на смањење незапослености. Влада улаже посебне напоре за спасавање фирми којима прети банкрот. Премијер већ месецима иде од једног до другог великог предузећа помажући им финансијски и административним одлукама. Јуче је тако завршио посету авионској индустрији „МИГ” којој је обећао да неће бити смањене државне наруџбине за војску и још кредит за покривање губитака. Финансирање војске неће бити смањивано током 2009. па они који се баве војном производњом неће имати финансијских проблема. Пружена је подршка пољопривреди, нафтнопрерађивачкој и аутомобилској индустрији, стотинама фирми које су, како се овде каже, „градообразујуће” – тј. велике фирме у којима ради готово читаво становништво неког града или области.

Недавни статистички показатељи говоре да је заустављен пад индустријске производње.

Државна дума предложила је данас нови пакет антикризних мера у којима је и предлог да се ПДВ снизи са 18 на 12 процената и да се пољопривреда ослободи пореза на имовину на три године.

Љубинка Милинчић

--------------------------------------------------------

Лушков: Одузети олигарсима пропале фирме

Градоначелник Москве Јуриј Лушков предложио је јуче да све пропале фирме олигарха „које се односе на стратешке гране и које обезбеђују суверенитет земље” држава одузме да би их после изласка из кризе продала по већој, тржишној цени. „Те фирме су очигледно деведесетих година доспеле у руке неспособних власника, који су куповали јахте, фудбалске клубове, непрофитне активе уместо да развијају производњу. Непромишљено су узели огромне кредите и сад од државе траже да им помаже”.

Истини за вољу, од њих ускоро неће имати шта ни да се узме – према резултатима рејтинга часописа „Финанс”, укупна имовина првих десет руских олигарха смањила се прошле године за 66 процената, односно за 75,9 милијарди долара.

„Раскулачивање” олигарха траје већ месециma – с обзиром на то да нису, по досадашњој пракси, успели да реструктурирају огромне кредите које су узели у иностранству, они узимају кредите од државе залажући целе компаније или њихове делове. Кад криза прође, они више неће бити власници тих компанија и тешко је поверовати да ће моћи поново да их откупе.

--------------------------------------------------

Дубаи постаје град духова

На хиљаде радника напушта економско чудо Блиског истока

Када је светска економска криза тек почела да узима маха, мислило се да ће државе Персијског залива и даље остати главни повериоци и „острва” привредне стабилности. Град Дубаи, финансијско средиште Уједињених Арапских Емирата, чија привреда сада показује озбиљне знаке слабости, ускоро би могао постати „град духова” због великог одлива страних радника, пише „Њујорк тајмс”.

За разлику од суседних нафтних економија, попут Саудијске Арабије и Катара, које за сада одолевају изазовима кризе, на хиљаде страних радника у дуговима до гуше приморани су да напусте емират за који су донедавно веровали да је рај за приходе.

Тако је Софија, Францускиња која се бави маркетингом, дошла пре годину дана у Дубаи у нади да ће увећати личне приходе. Узела је стан на кредит и задужила се 300.000 долара. У међувремену је изгубила посао, цене некретнина су пале за више од 30 процената, док ће јој радна виза истећи кроз месец дана уколико не нађе нови посао. Уколико не буде отплатила кредит, мораће да оде у „дужнички притвор”. Овако изгледа свакодневица за 1.500 људи који масовно одлазе из града у коме странци чине 90 процената становништва.

Страни листови извештавају да се на паркингу аеродрома у Дубаију налази преко 3.000 аутомобила које су странци оставили приликом одласка. У напуштеним аутомобилима власници су оставили платне картице и поруке извињења. Улице у неким деловима града, некада препуне аутомобила током дневног „шпица”, сада су скоро празне. Велики број грађевинских пројеката је обустављен, а влада не жели да пружи званичне податке о кризи у којој је државни дуг скочио на 80 милијарди долара (колико Дубаи заради за 18 месеци!).

М. Ковачевић

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.