Чаробни штапић за лоше вокале

Ако у протеклом периоду нисте слушали радио, можда сте пропустили да уочите један изразити тренд. У медију у коме лош вокал никада није могао да „прође”, изненада већина поп гласова звучи савршено. Заправо, више него савршено, ако тако нешто постоји.

У чему је штос? Иза овог тренда крије се „Auto-Tune”, студијски трик захваљујући коме глас може да дође до жељене ноте. То је као фотошоп за људски глас. „Auto-Tune” не омогућава баш сваком да пева као професионалац, али може да трансформише лошу изведбу у, малтене, технички савршену.

„Ако данас слушате поп музику, све је савршено нивелисано и имате нумеру без иједне грешке. ’Auto-Tune’ је данас у музици свуда присутан”, каже чувени амерички продуцент Рик Рубин за амерички магазин „Тајм”.

Иза овог „чаробног штапића” за поп звезде стоји Енди Хилдебранд, који никада није био везан за ноте, већ је радио у нафтној индустрији.

Користећи математички метод зван аутокорелација, Хилдебранд је слао таласе на тло и снимао њихово одбијање, и на тај начин је добијао прецизну информацију о потенцијалним нафтним бушотинама. Захваљујући тој техници, нафтне компаније могу да уштеде приличну своту новца, а Хилдебранд је, такође, имао толико пара да је могао да се пензионише у 40. години. На једној забави гошћа га је „изазвала” да смисли формулу захваљујући којој би она могла да пева. Тако је крајем 1996. године настао „Auto-Tune”.

Готово истог часа, инжењери звука у музичким студијима усвојили су ову „тајну” да би „поправили” несавршености. То је дошло до видљивог изражаја већ 1998. године у чувеном хиту америчке певачице Шер – „Believe”. Шер у стиху „I Can't Bbreak Through” пева као да стоји иза електричне елисе. Ту је коришћен „Auto-Tune”, али не на начин на који је његов творац желео.

Када је амерички репер Ти Пејн 2003. годинекомпоновао неке песме, поново је чуо ефекат „Auto-Tuneа”, коришћен у поменутој нумери Шер. „То је било савршено за мој глас, а у том тренутку нико други није то користио.” Од деби албума, објављеног две године касније, Ти Пејн је имао неколико топ-тен хитова, а при том је обилато користио снагу „Auto-Tuneа”. Када је Каније Вест тражио неке ефекте, који би се поклапали са стиховима, обратио се управо Пејну. И Диди му се обратио за помоћ.

„Разумем се у „Auto-Tune” боље него ико. Драже ми је да будем познат као неко ко користи те ефекте, него да будем непознат”, признаје Ти Пејн, који, за разлику од многих певача, истиче позитиван утицај који је коришћење „Auto-Tuneа” имало на његову каријеру.

(/slika2)Готово сви мајстори звука или продуценти, које је „Тајм” анкетирао, рекли су да не могу да се сете ниједног снимања на коме „Auto-Tune” није коришћен.

„Није срамота исправити једну или две ноте, али отишло се предалеко”, истиче Џим Андерсон, професор на Њујоршком универзитету и председник „Audio Engineering Society”.

Андерсон то види као неку врсту пластичне хирургије у музици. Искористите „Auto-Tune” да бисте само нешто побољшали, а на крају све „испеглате”. Данас је све у музици подложно „пластичним операцијама”– од Бритни Спирс до музике из боливудских филмова. И готово сваки певач долази са жељом да му пропустите глас кроз „Auto-Tune”.

Рик Рубин, који стоји иза албума тако различитих музичких имена попут „Дикси чикс” или „Металике”, сматра да су певачи, захваљујући помоћи „Auto-Tuneа”, постали лењи.

„Када слушате певаче у студију, заиста можете да се уверите шта је емотивна, а шта просечна изведба. Ако желите да своју изведбу побољшате техничким средствима, нећете се више трудити да то урадите природним путем. Довољно је да отпевате, како год, пропустите глас кроз машину ието вам одличне нумере. Али, то није добро за извођаче. Све уметнике са којима радим охрабрујем да се држе природног процеса”, прича Рубин.

Слушаоце поп музике, вероватно, не интересује превише јесу ли извођачи етични или не. Важно је да ли имају хит. А сваки просечан слушалац, који на радију чује неку песму, тешко ће препознати да ли је у њој коришћен „Auto-Tune”. Али, ако песма за песмом има савршен ниво, нумере је онда тешко разликовати. То објашњава и зашто поп музика тренутно стагнира, а на тај начин и слушаоци другачије чују вокале, на којима нису коришћени ефекти.

„Недавно је неко причао о томе како је Арета Френклин на инаугурационој свечаности звучала несавршено, а ја сам рекао: ’Па, наравно, она је певала!’ А причали су музичари. Потпуно је промењено њихово поимање музичке стварности”, каже Џим Андерсон.

Нора Џонс, иако важи за певачицу чистог гласа, далеко је, међутим, од савршенства. „Када слушате њену песму ’Don't Know Why’ чујете тако дивну несавршеност, као и у већини нумера са албума ’Come Away With Me’. Али, ја не бих мењао нити једну ноту”, додаје Андерсон.

Пре две године чак је пуштена у продају верзија овог „помагала” за кућне музичаре, која је коштала свега 99 долара. Ти Пејн, уз помоћ „Auto-Tuneа”, завршава рад на iPhone апликацији. „Биће то сјајно. Ради се о томе да ћете моћи да додате ’Auto-Tune’ на свој вокал, да пошаљете својим пријатељима и ставите на Интернет. И моћи ћете да звучите као ја. Нисам нимало забринут због тога што нећу звучати јединствено!”

Иако нема знакова да ће коришћење помоћи „овог савршенства” бар мало стати, неки се надају да ће овај фетиш поп музичара уступити место нечем другом.