Уторак, 06.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кад баснописац путује Србијом

Ђорђе Милосављевић

„Ето, баш пре неког времена чуо сам за некакво чудовиште, креатуру са главом пса и телом човека, што је давила жене по њиховој престоници. Замислите само такво монструозно створење... И будите уверени да то није једини демон који лута том земљом, што се одавде може чинити лепом и питомом. Не, кажем вам, сам нечастиви тамо послује...” – вели пештански трговац на почетку „ђавоље авантуре”, са намером да Ханса Кристијана Андерсена одврати од намере да на свом путешествију по Европи посети и кнежевину Србију.

Није му пошло за руком, каже у интервјуу за „Политику” сценариста, драмски писац и редитељ Ђорђе Милосављевић који у свом првом роману „Ђаво и мала госпођа” прати славног данског баснописца на седмодневном путешествију кроз Србију, земљу тек минулих устанака, још незрелу државу на граници хришћанске Европе и натрулог Османлијског царства.

У времеплову који води до 1841, Андерсен се, захваљујући ауторовој мешавини историјске грађе и уметничке фикције, суочава са необичним људима и чудесним догађајима. Прича о демону Псоглаву који хара Шумадијом и дави жене, и Јеленка Хербез, љубавница старог књаза Милоша, заувек ће променити визуру госта из напредне Европе, али га неће провоцирати да о Србији напише иједну ружну реч.

– Његово предубеђење о романтичном простору блиског Оријента замениће осећај збуњености и нелагода због заосталости земље, али и поред тога, Андерсен ће по повратку, у „Поетском базару” из 1842, о Србији написати: „У тој шумовитој земљи, на османлијском стаблу, израсла је нова, зелена грана, али је та грана врло слабо повезана са иструлелим османлијским дрветом. Она има своје властите корене и смело ће се развити као једно од најлепшег дрвећа у Европи!” После свега што му се десило, лепо нас је описао – напомиње наш саговорник.

Роман „Ђаво и мала госпођа”, каже наш саговорник, прича је о томе како странци виде нас и како ми гледамо на њих, „а ја покушавам да укажем на неопходност разумевања. Политика и историја су уски оквири, често дају погрешне одговоре и искривљују свест. Зато је, мислим, уметност неопходна, јер она је најдиректнији и најплеменитији пут ка успостављању покиданих веза”.

На питање да ли је на избор теме утицао и актуелни тренутак, Ђорђе Милосављевић одговара:

– Ако изузмем потребу да своју поетику градим на мешавини историје и фикције и постављам питања где престаје стварност а почиње њено тумачење, свакако да. Свет би, сматрам, требало да се реши комплекса више, а ми ниже вредности. Не видим разлог ни за њихово осећање супериорности, нити за нашу инфериорност. Такви односи изгледа постоје само на „високом нивоу”; у разговорима обичних људи доминира разумевање.

Пре свега филмски радник и позоришни посленик, Ђорђе Милосављевић нам најављује да ће снимање сценарија за филм „Непријатељ”, за који верује да му је најбољи сценарио и који је написао још 2000. године, а уз подршку Филмског центра Србије, почети тек на јесен ове године.

– Слично ми се десило и са комадом „Гола вера” који је отприлике исто време чекао на сцену. Сад је, ипак, нешто боље, представа по мом тексту „Инстант сексуално васпитање” добила је Специјалну награду Стеријиног позорја и успешно се изводи у „Бухи”. Дакле – наоружајте се стрпљењем, ви који се бавите филмом и позориштем.

Милосављевић нам открива и шта је тема „Непријатеља”:

Крај рата и почетак мира у Босни је историјски контекст приче у којој припадници заборављене војне јединице срећу човека поремећеног страхотама кроз које је прошао. У сусрету са њим сваки од војника се мења на различит начин, а како ће све то изгледати зависи од редитеља Дејана Зечевића.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.