Петак, 27.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Чарлс Дарвин: испред своjeг времена

Чарлс Дарвин (Илустрација НСФ)

Да је којим случајем задоцнио на брод „Бигл” који је из енглеске луке Плимут 27. децембра 1831. испловио после вишемесечних одлагања на пут око света, двадесетдвогодишњи Чарлс Дарвин не би можда никад осмислио задивљујућу теорију еволуције која ни после столећа и по није нимало уздрмана. (Креационисти нису, вероватно, сагласни са потоњим исказом у претходној реченици.) Али то су само нагађања у стилу „шта би било, кад би било” којима ћемо се напослетку позабавити.

Учење које је образложио пре 150 година у својој незаборавној књизи „Постанак врста”, умноженој у 1.250 отисака и распродатој већ првог дана, и дан-данас је окосница или основица савремене биологије која је тада из самог корена променила људско поимање живота. Биолози су веома брзо пригрлили замисао постепеног развитка (еволуција), иако су десетлећима одбацивали природно одабирање (селекција). Све до средине минулог века увелико су занемаривали суштински део природног одабирања – сексуално одабирање – а и у наше време се споре како се одражавало на поједине групе.

У чему је највећи природњак у историји човечанства толико испредњачио?

За разлику од данашњих научника који се утркују у писању чланака и намицању новца, он је стрпљиво и предано чешљао своје мисли све док није ишчепркао суштаствени увид да врсте прелазе једна у другу кроз неумитно природно одабирање. И да оно само по себи нема ни циља, ни сврхе!

Да је којим случајем данас жив (умро је 19. априла 1882), два века после свог рођења, био би узбуђен, узрујан и малчице ужаснут што је теорија еволуције у научном смислу исправна и животна, иако би се сневеселио истрајавањем појединих оспоравања. Уколико би му се указала прилика да погледа 150 година унатраг, видео би зачуђујућа открића – укључујући прадавне кости пернатих диносауруса, риба које ходају и китова који гмижу – убедљивих доказа да су од једних настајали други организми.

Али када је склопио странице својег животног дела, „Постанак врста”, тек неколико ископаних налаза поткрепљивало је да је далековидо био у праву. Ретки трагачи за фосилима нису у то време могли да користе теренска возила, сателитске телефоне и електричну енергију. А ни преношење гена с поколења на поколење није им било познато. Чак ни за спознаје умног и ученог аустријског свештеника Грегора Мендела – који је проповедао наслеђивање одлика – није знао, мада су живели у исто време.

Од менделовског наследства до људског генома (збирка свих гена) одјекује величанствена ода у славу теорије еволуције, јер је природњак Чарлс Дарвин, чији 200. рођендан прославља цео свет, природопис преобратио у озбиљну науку.

--------------------------------------------------

Непознате чињенице

Неопране ноге: у 12. години признао је у једном писму да је само једном месечно прао ноге у школи, зато што није имао чиме.

Тежак отац: лекар Роберт је послао Чарлса у Единбург да изучава медицину, али се син мало занимао за очево занимање. Зато је пре поласка на крстарење светом говорио да је младић неуспешан и да срамоти себе и породицу.

Морска болест: Чарлс је патио од морске болести, стога је највише времена – када је брод био укотвљен – проводио на копну. И то му је вероватно припомогло да сакупи више узорака него што се очекивало.

Нећкање с браком: као младић саставио је листу разлога „за” брак и „против” њега. Друго је подразумевало губљење времена и одрицање од читања увече, а прво је укључивало другарство („У сваком случају боље него пас”). На крају је закључио: „Оженити се Q.E.D”(скраћеница од латинске изреке „Доказано је што је требало”).

Оклевање: одложио је више од две деценије објављивање своје теорије јер је стрепео како ће књига бити примљена.

Умало претекнут: крајем педесетих година 19. века схватио је да ће британски природњак Алфред Расел Волас изаћи са сличном еволуционом теоријом, зато је пожурио да објави „Постанак врста”.

Губитак деце: са супругом Емом имао је десеторо деце, али троје је рано умрло – двоје као одојчад, а треће у десетој години.

Хришћанин, па агностик: Већи део живота провео је као хришћанин, а на крају је себе описао као агностика.

Рођен 12. фебруара 1809. у месту Шрусбери.

Петогодишње путовање започео 27. децембра 1831.

„Постанак врста” објавио 24. новембра 1859.

Умро 19. априла 1882; почива у Вестминстерској опатији.

Коментари18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nidal Kustura
lepo

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.