Уторак, 28.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Стечајева се клони и држава

На недавној конференцији за медије гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић, саопштио је да је половином фебруара блокиран рачун имало 58.069 предузећа, од којих је чак 37.083 дуже од године дане. Сума због које су им блокирани рачуни попела се на 218 милијарди динара. И да би ту причу „зачинио” изнео је податак да је у чак 97 одсто случајева блокаду „спустила” Пореска управа.

„Политика” је питала помоћника директора Пореске управе Србије Зорана Васића, због чега толико дуго држе „на леду” те фирме и није ли сасвим нормално да их „гурну” у стечај на шта имају сва права по новом закону. Васић каже да не сумња у тачност гувернерових података, али чињенице су једно, а живот наш свакидашњи – нешто мало другачији.

Пореска управа се, каже, труди на све могуће начине да до пореза и доприноса дође редовним поступком, па ако то не иде посеже се за читавим арсеналом других механизама. Стечај је последњи у низу и то не сасвим случајно, а још мање услед некакве болећивости порезника према дужницима и лошим платишама.

– Није нам циљ да пореског обвезника због наплате државних прихода „потопимо”. Само успешан привредник, који ради и послује, може да плаћа порез. Зато чинимо све да му ту обавезу олакшамо. Али, када се исцрпе такви механизми морамо прибећи и оним мање популарним као што је забрана располагања новчаним средствима или такозвана блокада рачуна. Порезници скидају блокаду и примењују блаже мере обезбеђења плаћања када за то има смисла. Једна од мера је и да је дужников дужник наш дужник. Онемогућавамо цесије, асигнације и све врсте довијања”, каже Васић и додаје да им тек на крају остане као последња могућност – стечај. Зашто не и стечај?

Формално није никакав проблем Пореској управи да за све дужнике који су блокирани покрене и стечај. Поготово оне којима је рачун „на леду” већ годинама. Покреће се поступак пред надлежним трговинским судом, он одређује стечајног управника... и механизам се одвија готово рутински. Али, пре тог потеза, каже Васић, ваља положити такозвани предујам трошкова. То, у зависности од дуга и процењене стечајне масе, могу бити и позамашна средства. Тих пара Пореска управа најчешће нема.

(/slika2)Зато Пореска управа процењује да ли јој се исплати такав потез, јер су у највећем броју случајева у блокади предузећа чија је организациона форма ДОО – друштво са ограниченом одговорношћу. Она која најчешће немају никакву имовину или основна средства за рад. Каква вајда од стечаја за такве фирме, пита Васић. Мишљења је да би законодавац требало другачије да уреди део који се односи на овлашћене предлагаче који би били у обавези да поднесу предлог за покретање стечајног поступка када се за то створе услови.

Следећи, али ништа мање важан проблем је редослед у наплати потраживања из евентуалне стечајне масе – на првом месту се исплаћују трошкови стечаја, потом заостале зараде и доприноси запослених, на трећем су потраживања по основу пореза у последња три месеца пре отварања стечајаи на крају списка држава са пореском управом. Када се сви намире за порезнике најчешће не остане ништа, а имали су приличног трошка. Боље је, дакле, не чинити ништа. Мања је штета. Закључно са последњим даном прошле године у стечај је отишло, а порезници остали ускраћени свих 30 милијарди динара.

С. Костић

---------------------------------------------------------

Боља наплата пореза

Иако би се на основу многих података могло закључити да нам пореска дисциплина није баш најјача страна почетак ове године, према подацима Васића, говори, ипак, нешто друго. Планом за јануар 2009. било је предвиђено да се наплати 29,1, а у касу се слило 30,1 милијарда динара или 4,3 одсто више од планираног. То је по оцени нашег саговорника добар сигнал. Он ни лањски резултат, када је по основу блокаде рачуна пореског обвезника у редовном поступку наплаћено 39, а у принудном 36 процената исказаних обавеза или 28,3 од утврђених 49,2 милијарде динара, односно 58 одсто, не оцењује рђавом оценом.

Коментари16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.