Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Светска криза прилика за Кину

Јуанима купују светске фирме (Фото АФП)

Стиснуте између пада профита и кредитне кризе, све већи број корпорација и држава окрећу се према Кини као сламци спаса у којој још има готовог новца. Иако ће најмногољуднија држава света ове године забележити рекордни фискални дефицит, на светском тржишту једино у Кини још има „кеша”, тако да кинеске компаније ових недеља купују акције у америчким, канадским, аустралијским и француским компанијама.

Будући да су акције глобалних корпорација јефтиније него икад, кинески инвеститори су се засад устремили на енергетске компаније будући да је овој земља неопходна огромна количина енергената за њен, иако смањен у односу на прошлу годину, и даље у обиму велики развој.

„Међународна финансијска криза је подједнако изазов и прилика”, написао је у ауторском чланку за кинески „Пиплс дејли” Цанг Ђубао, својеврсни кинески енергетски цар. Ђубао, који је први човек Кинеске националне енергетске управе и потпредседник Националне комисије за развој и реформу, отворено каже да је успорени рад „смањио цене међународних енергетских извора и добара, што помаже кинеској потрази за спољним ресурсима”.

Повољну прилику Кина користи, како на државном плану, закључујући повољне договоре о снабдевању природним ресурсима, тако и на плану приватних компанија, које користе кризу купујући фирме и у другим секторима. Тако се очекује да ће кинески гигант у производњи дизел-мотора „Вејхај пауер” откупити једну фабрику у Француској од америчког „Џенерал моторса”, који продајом појединих постројења покушава да опстане.

Иако је и кинеска економија такође погођена кризом тако да јој је раст преполовљен, према речима Ерике Доунс, експерта за кинеску енергетику при вашингтонском Брукингс институту, „оно што Кину чини издвојеном јесу кинеске банке које нису толико тешко погођене”, и довољно су способне да подрже кључне владине циљеве.

Тако је Кинеска развојна банка недавно финансирала највећу кинеску инвестицију у иностранству икад остварену. Кинеска алуминијумска корпорација, углавном у државном власништву, дала је 29,5 милијарди долара за 18 одсто власништва у аустралијској корпорацији „Рио Тинто”, иначе трећој на свету по производњи угља. Иако овај уговор још морају да одобре аустралијска регулаторна тела, очигледно је да он најбоље илуструје снагу кинеског државног бизниса усред светске кризе, али и његову тактику – будући да у Кину одлази више од пола укупног извоза аустралијских руда. Очигледно је у склопу те стратегије и понуда „Чајна мајметалса” да купи „Оз минералс”, аустралијског произвођача цинка који је на ивици банкротства.

„Сума новца која долази из Пекинга сугерише нам да су они убеђени да смо ми на дну тржишта”, каже за „Блумберг” Пол Кавеј, аналитичар у аустралијској Маквари банци у Хонгконгу. Према његовим речима, иако је кинески суфицит у трговинској размени и даље раширен, „они и даље имају новца за игру”.

Доказ за ову тврдњу су прошлонедељна три уговора кинеске владе, којима је она за 39 милијарди долара обезбедила будуће снабдевање нафтом из Русије, Венецуеле и Бразила. Најпре је Кина Русији, чија је економија у застоју због пада цена енергената, дала кредит од 25 милијарди долара, чиме је осигурала обећање о свом снабдевању са 290.000 барела нафте дневно у наредних 25 година, као и изградњу нафтовода до Кине. Потом је кинески потпредседник у току посете Бразилу са кредитом од 10 милијарди долара обезбедио 160.000 барела дневно, док је од Венецуеле добио до милион барела дневно до 2015. године у замену за четири милијарде долара за постојећи развојни фонд.

Према оцени Кавеја, Кина више од свега жели да има сигурне ресурсе у будућности, док јој криза и пад цена добара отварају значајан део света. Кина ће, према свему судећи, инвестирати свуда где се налазе ресурси и, за разлику од преткризног периода, сада ће то радити не само у земљама где остале земље не желе – попут неких афричких земаља.

Н. Радичевић

-----------------------------------------------

Новац важнији од политике

Под политичким притиском Вашингтона 2005. године кинеска национална офшор нафтна корпорација морала је да повуче понуду за куповину америчке нафтне компаније „Унокал”, иако је њихова понуда била боља од ривалског „Шеврона”. Међутим, према оцени аналитичара, данас је економска ситуација тако лоша да ће се америчке компаније тешко одупрети овом притиску. Иако је и даље отворено осетљиво питање колико државна помоћ кинеским фирмама њих ставља у предност у односу на западне конкуренте, амерички званичници су изгледа спремни да пређу преко тога. На својеврстан начин то је доказала посета америчке државне секретарке Хилари Клинтон Пекингу где је она позвала Кину да и даље купује америчке државне обвезнице. Некадашње критике о нереалној вредности јуана нису се чуле од тврдњи Клинтонове да су две економије испретплетане и да „смо у истом чамцу и, хвала богу, весламо у истом правцу”.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.