Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Чеси беже из вртлога

Специјално за „Политику”
Праг, фебруара – Иако је прошло 20 година од пада комунизма, западна Европа и даље нове чланице ЕУ, па чак и друге посткомунистичке земље у региону средње и источне Европе, трпа у исту врећу. Нису ни пре 20 година биле исте, а у међувремену између њих су се продубиле старе и створиле нове велике разлике.

Две државе су увеле евро (Словенија и Словачка) и због тога се на њих у доброј мери гледа другачије. Мађарска се тешко задужила – скоро 100 одсто бруто домаћег производа (БДП) и не искључује се банкрот ако форинта настави да пада. У случају Украјине банкрот се сматра готово извесним и то већ у лето. Пољска и Чешка имају валуте које слободно пливају, валуте балтичких државица су везане за евро... Ни код ових последњих није све исто – Летонија је добила кредитну помоћ од 7,5 милијарди евра (поређења ради, то је као кад би Србија добила 35 милијарди), док Естонија има резервни фонд за кризу од 10 одсто БДП. (Естонци се зато највише љуте што се све три балтичке државице посматрају као једна група.) Чешка још не зна кад ће увести евро, Пољска то планира 2012, Мађарска 2015, мада све чини да се ублаже критерији и да што пре ступи у еврозону.

Јуче се огласила Чешка народна банка (ЧНБ) с јавним протестом против трпања свих земаља у исту врећу које, наравно, није од јуче. Меру је превршило када су почели да то чине и угледни листови као што су дневник „Фајненшел тајмс” и недељник „Економист”. Они су сврстали и Чешку уз Мађарску, која има веома тешких проблема у отплаћивању дугова. Мађари су већину кредита узели са такозваном девизном клаузулом, што значи у националној валути, али са сталном ратом у девизама, углавном у швајцарским францима и еврима. Па пошто домаћа валута пада, отплата дуга постаје све тежи терет. У Чешкој, међутим, таквих кредита је било занемарљиво мало (свега 0,1 одсто) из једноставног разлога што је чешка круна била стабилна, чак је и расла. На пример, када је уведен, евро је вредео 36 круна, лане је био чак испод 23, а сада је нешто изнад 28 круна. Укратко, девизна клаузула није била потребна. Ови листови су написали, такође, да државни дуг Чешке износи 192 милијарде долара, у шта је урачунато доста тога што није дуг државе, па задуженост премаша чак и 100 одсто БДП, мада је у реалности пет пута мањи.

Објављивање таквих података има директан утицај на стране инвеститоре који су почели да продају акције на Прашкој берзи и чешке круне што је довело до пада националне валуте и курсева акција, а што се, наравно, никако не заснива на реалном економском стању и кретањима. Укратко, глобални играчи на финансијским тржиштима нису способни да уоче разлике у економијама земаља региона, посебно ако немају тамо филијале.

Општем галиматијасу доприносе и веома непрецизна регионална одређења. Много шта је још остало из времена хладног рата, па се и даље Чешка, Словачка и Пољска сврставају у источну Европу, иако је географски центар Европе у Словачкој, а Праг је на мапи западније од Беча, пуних 200 километара. Недавно се видело да то има и политичку конотацију, јер су о томе да ли је Чешка у средњој или источној Европи јавно полемисали шефови дипломатија Чешке и Русије кнез Карел Шварценберг и Сергеј Лавров (Лавров је, наравно, тврдио да Чешка припада источној Европи, позивао се и на ОУН).

С јучерашњим протестом ЧНБ коинцидирало је објављивање нове прогнозе немачке банке Дека и извештаја рејтинг агенције Standard & Poor’s који Чешку изразито издвајају од осталих земаља и тврде да ће она лакше изаћи накрај с кризом од својих суседа, захваљујући релативно јаким економским темељима, као и стабилној потрошачкој тражњи. У извештају ове агенције најгоре је прошла Летонија чији је рејтинг означен као „неинвестициони”, то јест препоручују да тамо никако не треба инвестирати.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.