Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли источној Европи прети банкрот

Неколико стотина гневних људи свакодневно стоји испред зграде централне банке у Кијеву носећи транспаренте на којима пише: „Зауставите економски геноцид над сопственим народом”, „Наше стрпљење има границу” и „Против кредитног ропства”. Они су жртве финансијске кризе – новац који су уложили у две банке неће моћи да подигну у наредних шест месеци пошто је централна банка привремено замрзнула исплате. Овакву слику могли бисмо ускоро да видимо широм нашег дела света који финансијски стручњаци већ називају извором другог таласа светске кризе, па и „Аргентином на Дунаву”, подсећајући на кризу која је 2001. замало уништила ту јужноамеричку земљу.

Као у Украјини, протести због кризе раније су организовани у Летонији – где је пала влада – и у Бугарској, где се спремају парламентарни избори. Чак ни Ирска, која је због брзог привредног раста била узор источноевропским земљама, није одолела, па је у суботу у Даблину протестовало више од сто хиљада грађана који остају без посла и без перспективе. Али, криза у источној Европи могла би да потопи и добростојеће западне земље.

Страх да би други талас светске економске кризе могао да почне у источној Европи, ових дана главна је тема разговора у Европској унији, па „Економист” пише да је ово „најопаснији период за источноевропске земље од распада Совјетског Савеза”. „Тамо ће људи бити много сиромашнији и (оправдано) љући. Али, само би због намерно деструктивног протекционизма или нестанка главних институција ЕУ ово могло да прерасте у катастрофу”, сматрају у британском недељнику који се залаже за либералну економију.

Вести о томе да је исток Старог континента презадужен обарају и вредност акција на Волстриту, па су неки амерички инвестициони фондови одлучили да до даљег не улажу у источну Европу, док се не види какве ће бити последице кризе. Србија ће, без обзира да ли ће у овој ситуацији проћи боље или горе од околних земаља, бити погођена драстичним падом улагања са Запада.

Аустрија је посебно забринута, јер су њене банке највећи кредитори у области која обухвата и Србију. Аустријске банке, пре свих Ерсте, Рајфајзен и Уникредитова Банк Аустрија, уложиле су у источноевропске пројекте чак 230 милијарди евра, што је 75 одсто укупног бруто друштвеног производа ове мале земље. „Економска или политичка катастрофа у Украјини имала би домино-ефекат на Европску унију”, упозорава министар финансија у Бечу Јозеф Прел, док недељник „Профил” на насловној страни пита „Да ли ће Аустрија банкротирати?”.

Аустријска влада сада покушава да спасе своје банке предлогом да Европска унија помогне Истоку са 150 милијарди евра, али није извесно да ће министри финансија осталих богатих чланица Уније на састанку у марту подржати тај предлог. Сем ако не буду уверени да би цела ЕУ могла да „страда” због кредита који су давани донедавно успешним новим чланицама и суседним државама, а који ове земље више не могу да враћају. Грчка је, за сваки случај, зауставила ширење својих банака по Балкану.

„Постоји домино-ефекат”, упозорава у „Њујорк тајмсу” Кенет Рогоф, харвардски професор који је био и главни економиста ММФ-а. „Међународно тржиште кредита је повезано, па би лавина кредитне кризе из источне Европе и балтичких земаља могла да изазове пад акција у Њујорку”, каже он, а председник ММФ-а Доминик Строс-Кан додаје да „претња развијеним економијама иде кроз банкарски канал” и да очекује да му на врата закуца други талас држава које ће тражити кредите.

Амерички лист наводи да званичници задужени за финансије страхују да би ова најтежа економска криза у Европи од пада Берлинског зида могла да уништи валуте, као што се десило у Азији крајем деведесетих година. Тада су државе које су уживале у брзом економском расту као Тајланд позајмљивале у страним валутама да би одржале овај раст, али одједном због пада сопствених валута нису могле да врате дуг.

Од прошлог лета пољски злот изгубио је готово половину вредности у односу на евро, форинта је пала за 30 одсто, чешка круна за 21 одсто, а наш динар за четвртину. Злот, форинта, круна и румунски леј ојачали су у понедељак пошто су централне банке Пољске, Мађарске, Чешке и Румуније издале саопштења у којима су нагласиле да у овим земљама постоји макроекономска стабилност и да западне банке неће одустати од својих испостава на Истоку. Мађарска централна банка саопштила је да је до великог пада форинте од почетка године дошло због пада извоза у западну Европу.

(/slika2)Да би се спречио банкрот, председник Светске банке Роберт Зелик позива западну Европу да помогне Истоку којем је, по његовој процени, потребно 120 милијарди евра да среди свој банкарски систем. „Била би огромна трагедија да се Европа поново подели на два дела”, рекао је Зелик, док је мађарски премијер Ференц Ђурчањ од ЕУ затражио сто милијарди евра помоћи за средњу и источну Европу.

Комесар Европске уније за финансије Хоакин Алмунија каже да и њега брине што се ситуација у неким земљама централне и источне Европе погоршава. „Сви смо, као и Аустрија, забринути због ризика у земљама као што су Украјина, Србија, Хрватска и Румунија”, изјавио је Шпанац, додавши да „није чуо” за аустријски план да се помогне овим земљама и њиховим банкама. Дипломате у Бриселу кажу да званични Беч упорно лобира да се обезбеди новац којим би аустријске банке биле спасене, али да за сада у осталим западним чланицама ЕУ нема елана да се то и уради.

Према неким проценама, ако се не спречи колапс, источноевропска кредитна криза могла би да буде погубнија по свет од америчке кризе са стамбеним кредитима.

В. Радомировић

------------------------------------------------------------

Колапс Украјине могао би да угрози цео банкарски систем

За Србију може бити утешно што се не помиње у првом реду земаља које су на удару кризе – у том реду су Украјина, Мађарска, Румунија, Летонија, Литванија и Естонија. Али, јако присуство аустријских банака код нас могло би да буде кобно у случају украјинског или румунског колапса који би уништио бечке банкаре. „Ако би само једна банка у Аустрији или у Шведској (Швеђани су пуно уложили у балтичке земље, прим. В. Р.) упала у озбиљне проблеме, цео банкарски сектор био би системски угрожен”, тврди Нил Шеринг, стручњак за нова европска тржишта у фирми „Капитал економикс”.

----------------------------------------------------------

Криза угрожава проширење ЕУ

Данијел Корски из Европског савета за спољне послове, организације на чијем су челу Марти Ахтисари и Јошка Фишер, пише да ће због финансијске кризе бити угрожен најуспешнији спољнополитички пројекат ЕУ – проширење: „Све јаче огорчење британске, ирске и шпанске јавности због селидбе радника унутар ЕУ неће се свакако смањити због могућности да стигну нови усељеници из Турске или са Балкана... Нестаће и апетита за велике мисије у иностранству, као за Еулекс на Косову који кошта на милијарде долара”.

„Европљани страхују за своје послове и зараду, па ће се још више супротстављати примању нових сиромашних земаља”, наводи се у извештају утицајног Центра за европску реформу о последицама економске кризе на политику Европске уније.

Коментари36
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.