Култури у походе

Завод за проучавање културног развитка, институција која се бави научним истраживањима у области културне политике, недавно је прославила јубилеј, 40 година часописа „Култура” који излази под окриљем Завода. Уз ову прославу, крајем прошле године, на место директора Завода који се налази у Улици Риге од Фере 4 у Београду, постављен је и нови директор, Александар Лазаревић, што би требало да значи и нови замајац у раду ове угледне, али помало посустале институције.

Према речима Лазаревића, за предстојећу годину планирано је десетак пројеката, а као један од најзначајнијих је провера културних капацитета Србије, што знaчи обилазак 161 града у земљи.

– Изаћи ћемо на терен како бисмо установили са каквим културним материјалом располажемо, као и људским и програмским ресурсима. То је начин да се стекне увид у проблеме који постоје у локалним срединама, а затим ће уследити и стварање стратегије културног развоја – најављује Лазаревић.

Овај пионирски пројекат требало би ускоро да почне, а први град који ће надлежни из Завода обићи је Сомбор, уз обилазак домова културе, музеја, галерија, архива и других институција које чине културну понуду града.

– Бићу осам месеци на путу и верујем да ће од тога бити много дугорочне користи. Поред увида у стварно стање и могућности културног развоја, на крају године ћемо имати једну геокултурну карту и базу података који ће бити лако доступни за све заинтересоване, од запослених у културним установама до стања и услова за рад у зградама – каже Лазаревић.

Наш саговорник најављује и истраживање позоришне публике у Србији и класификацију посетилаца по полу, старости и образовању, као и проучавање стања професионалних позоришта у условима транзиције.

– Осим тога, имамо план да путем трибина и предавања остваримо контакт са студентима ликовних уметности, како бисмо им олакшали сусрет са првим тешкоћама у будућој каријери. То су контакти са галеријама, пријављивање на конкурсе за стране фондације, да би се лакше снашли на тржишту уметности – наводи Лазаревић.

А што се осталих студената тиче, Завод планира и истраживање интересовања академаца у области културе како би била створена база података о културном животу и културним потребама омладине у Србији. Овај пројекат обухватио би испитивање студената на универзитетима у Београду, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу и Косовској Митровици.

Завод за проучавање културног развитка, према Лазаревићевим најавама, покренуће и трибине „Стеван Мајсторовић”, назване по оснивачу Завода, на којима ће представници установа културе разговарати о разним темама – од финансирања у области културе до културне разноликости Србије… уз понуду образовања запослених у националним установама културе, као и у области културног туризма.

– Један од дугорочнијих планова јесте да се упознамо са законодавством и финансирањем у области културе у Европи и начинима на које они помажу уметницима. На основу упоредног истраживања, понудићемо резултате Министарству културе – најављује Лазаревић.

Наш саговорник планира да од Завода за проучавање културног развитка направи место окупљања уметника и простор за стварање креативних идеја. Почетни ентузијазам новог директора Александра Лазаревића подразумева и оживљавање часописа „Култура” који би, убудуће, требало да излази четири пута годишње, са новим темама које би биле ближе ширем кругу читалаца. За часопис су, у току богате историје старе четири деценије, између осталих, писали и Владета Јеротић, Ђуро Шушњић, Зорица Томић, Бранимир Стојковић, Жарко Требјешанин и многи други.

-----------------------------------------------------------

Гастрономска мапа Србије

Одељење за еколошку културу, које постоји у оквиру Завода за проучавање културног развитка, осмислило је занимљиво истраживање – прављење гастрономске мапе Србије.

– Полазећи од поставке да је суштина гастрономске културе развој а не униформисање укуса, неопходно је направити каталог заборављених јела, навика у исхрани и сорти воћа, поврћа и раса домаћих животиња које се користе за исхрану у различитим деловима Србије – пише у извештају Одељења за еколошку културу.

Резултат који би био објављен у часопису „Култура” био би привлачна мапа укуса, мириса и атмосфере који би допринели јачању гастро-еколошке свести и културе и популаризацији традиционалних начина исхране.

У извештају Одељења за еколошку културу пише и да је захваљујући уништавању животне средине само у 20. веку у свету нестало триста хиљада врста поврћа, изумрло 33 одсто раса и подраса домаћих животиња, а чак 75 одсто свих рибљих врста у морима и рекама је пред истребљењем.

С. Стаменковић