Сабља се љуби по пропису

Лице које прима сабљу подиже руке савијајући их у лактовима и прихвата ножницу, длановима окренутим нагоре, левом руком између гривне и рукохвата а десном руком око 10 центиметара од врха ножнице. Лице које предаје сабљу склања руке с ножнице, а лице које прима сабљу подиже је према глави, савијајући руке у лактовима, приноси је устима и љуби, а затим заузима став „мирно” са сабљом у ножници.

Овако ново Стројево правило Војске Србије регулише примопредају сабље која се старешинама уручује за изузетне резултате у школовању и стручном усавршавању и другим приликама. Оно што је минулих година заживело као пракса, тек сада је и формално регулисано поменутим документом. Иначе, ножница је прецизан и исправан израз за оно што већина грађана назива футролом и само једна од специфичних „војних” речи и израза који се могу наћи и у Стројевом правилу.

– Војска Србије донедавно је користила Стројево правило из 1979. године, дакле из времена док је још Јосип Броз Тито био жив. То правило користила је ЈНА, затим Војска Југославије, па Војска Србије и Црне Горе, као и Војска Србије неко време. Последњих година дошло је до великих организацијских промена у војсци, уведено је ново наоружање, што су, између осталог, разлози због којих је било крајње време за ново Стројево правило – каже генерал-мајор Драган Колунџија, начелник Управе за оперативне послове Генералштаба Војске Србије.

Пажљивијим посматрачима, познаваоцима оружаних снага и онима који нису заборавили детаље из времена када су служили војни рок, запало је за око да председник Србије Борис Тадић у последње време, као што је то било на вежби „Сретење 2009” у Новом Саду, приликом обиласка јединица поздравља руком иако је у цивилу. Наиме, раније је салутирање било нераскидиво везано за војна лица у униформама и с капом (шлемом) на глави. У ствари, реч је о примени новог Стројевог правила.

– Дочек је војна почаст која се указује лицу које долази у званичну посету јединици, приређује се онима којима је давање војних почасти прописано Правилом службе Војске Србије. Лице коме је приређен дочек, а то може бити и председник, обавља смотру јединице, поздравља руком, као и лица у његовој пратњи. Кад обави смотру јединице одлази на средину строја и поздравља га. На неки начин не би било умесно да војска личностима највишег ранга одређује да ли ће строј, или старешину који предаје рапорт, поздравити салутирањем или не. Стројево правило им даје ту могућност, па ако желе могу да је искористе – објашњава генерал Колунџија.

Овај документ регулише и да се почетак војне параде објављује артиљеријском паљбом, испаљивањем три плотуна из шест артиљеријских оруђа, али само приликом одржавања војне параде у Београду. Тренутак када председник Србије ступи на свечану бину објављује се трубним знаком „мирно” (три пута), затим оркестар интонира химну, командант параде предаје рапорт и, после одобрења, парада почиње.

У Стројевом правилу прецизно су регулисани и ставови и радње са државном заставом. Можда у текстуалном делу изгледају као градиво које мора да се „набуба” напамет, али уз фотографије које објашњавају сваки „потез” све је јасније. Како се наводи, заставник (официр) стоји у строју на десном крилу и држи државни заставу у десној, опруженој руци у вертикалном положају тако да се доњи крај копља налази код средине стопала десне ноге. На месту, заставом се поздравља на следећи начин: На команду „По-ЗДРАВ” или „Почасни по-ЗДРАВ” заставник десном руком подиже копље са заставом увис и шаком леве руке хвата копље одмах изнад шаке десне руке, затим хитро спусти десну шаку низ копље и избаци заставу испред себе под углом од 45 степени тако да подлактицу леве руке држи у хоризонталном положају наслоњену на груди, а шаку десне руке иза десног кука.

Стројево правило квалитетно је фотографски опремљено како би свакоме ко мора да га познаје било јасно какве радње треба да обави приликом поздрављања, са и без оружја и у многим другим ситуацијама. И лекторски је, наравно, обрађено, али се у њему налази специфична војничка терминологија. Занимљиво је да у њему Војска Србије као званичан назив за беретку користи реч бере, ту је израз „захођење” који подразумева окретање строја у покрету за 180 степени…

М. Галовић