Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нерадом против кризе

Милан Кнежевић (Фото А. Васиљевић)

Милена Вукашиновић (51), запослена као шнајдерка у једној приватној престоничкој конфекцији, пре неколико дана у чуду је трљала очи када је на телевизији чула да ће Министарство рада и социјалне политике предложити влади да се фонд радних сати са 40 смањи на 32, а да зараде и доприноси остану на истом нивоу. Без обзира на то што би много више волела да петак, уместо за шиваћом машином, проводи са троипогодишњим унуком, потпуно јој је јасно да њен послодавац није изгубио разум и да је неће плаћати исто уколико она почне мање да ради.

Истог дана, у другом делу Србије у Врњачкој Бањи, директор конфекције „Тодор” Мирко Тодоровић такође је био у чуду. Бесно је помислио да је предлог владе „у најмању руку провокативан и прст у оку онима који пуне државну касу”. Бранислав Чанак, председник синдиката „Независност”, одмах се запитао ко ће то да плати, а економисту Мирослава Здравковића интересовало је шта је у позадини ове економске нерационалности. Милану Кнежевићу, председнику Асоцијације малих и средњих предузећа, с друге стране, било је потпуно јасно да су српски министри народу бацили звечку да се мало поигра. Израчунао је и да ће примена тих мера поскупети робу за трећину, а тај трошак ће на крају опет платити крајњи потрошачи.

– Побогу, криза се превазилази радом а не нерадом. Уместо да држава утерује раднике у фабрике, она их оваквим мерама истерује из погона – била је прва реакција Мирка Тодоровића, власника „Тодора”, на питање како коментарише предлоге које је влада „спаковала” у пакет социјалних мера и које ће бити додате већ постојећим за превазилажење кризе.

У пакету се још, према писању медија, налази и препорука да се радницима запосленима у текстилној, дрвопрерађивачкој и индустрији обуће који не примају плате или подижу минималац исплати солидарна помоћ од 5.000 динара. У случају смањења потребе за радом, предлаже се послодавцима да раднике пошаљу на плаћено одсуство од 45 дана и у то време да им исплаћују 60 одсто плате. По истеку овог рока, предлаже се могућност још 45 дана одмора током којег би запослени примали минималац.

– Е, то је исто као када би у аутомобиле почели да сипате мању количину бензина и хтели да пређете исту километражу. Па, наравно да је тако нешто сулудо и немогуће. А од чега да исплатимо плате ако радници буду мање радили? Ништа не разумем, нити ме то интересује, нити ћу тако нешто у својој фирми примењивати. Ако бих то применио, морао бих да отпустим 100 радника. Молим вас, зашто држава није, ако већ хоће да сачува радна места, смањила порезе и доприносе за 40 одсто. И ми бисмо се онда нечега одрекли. Проблем је што те програме пишу они који немају ниједног радника. Питао бих предлагаче како би они водили фирме с овим мерама које предлажу – љутито је казао Тодоровић и додао да му је потпуно бесмислено да тако нешто коментарише.

Милан Кнежевић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа, уверен је да се оваквим мерама шири култ нерада а не рада.

– Ако је смањење радног времена решење, па зашто онда не радимо само један дан у недељи. Ако ће криза трајати четири године, да пошаљемо лепо запослене на плаћено четворогодишње одсуство, па да их вратимо на посао кад финансијске непогоде прођу – ироничан је Кнежевић који тврди да социјално-економским мерама држава лечи здраве, а болесне пушта да умру.

Признаје и да му је потпуно бесмислено што мора да коментарише нешто што нема везе са здравом логиком, јер је реч о маскенбалу на ком се прави проблеми маскирају.

– Боље решење и продуктивнија мера била би да порези и доприноси на плате запослених буду смањени за 20 одсто, а да послодавци за исти износ повећају зараде – предлаже Кнежевић, чија је асоцијација затражила да се закаже седница републичког парламента посвећена привреди.

Бранислав Чанак, председник синдиката „Независност”, каже да је представнике власти питао ко ће покрити трошак који настаје смањењем радне недеље и да је добио одговор да ће радници то касније надокнадити послодавцима.

– Јасно је да је реч о бесмислици. Шта ако радник у међувремену промени фирму, шта ако фирма банкротира и још хиљаду других питања. Овако ће само из сенке поново изаћи другови и другарице који ће очекивати да им неко нешто поклони, да они не дају ништа заузврат и да наставе да живе овако како су досад живели – каже Чанак.

Наш саговорник је прилично оштар и када је реч о економским мерама које се однедавно примењују. Уверен је да се субвенционисаним кредитима за привреду не повећава њена ликвидност, већ се само спречава да стране банке не оду са овог тржишта.

– То није мера за привреднике и грађане, већ за банкаре. Како им се то не исплати да у Србији смање камате, ако могу код куће, него држава мора да покрива разлику. Овако, да случајно не би побегле, министри страним банкама певају успаванке – оцењује Чанак.

Економиста Мирослав Здравковић каже да је било шта што је усмерено на смањење отказа за похвалу, међутим овде је питање шта се крије иза овакве економске нерационалности.

– Обично је у позадини оваквих апсурда политичка рационалност. Вероватно се сада додатно застрашују и радници и синдикати, јер је и предлагачима потпуно јасно да оно што предлажу нико неће моћи да примени – процењује Здравковић.

У пакету социјалних мера који још није доступан јавности наводно се налази и предлог да се у јавним радовима предност даје избеглима и расељенима, Ромима, особама са инвалидитетом, вишковима радника...

Предлаже се удвостручење дечјег додатка, додатна средства за децу која живе са самохраним родитељима, у хранитељским или старатељским породицама, помоћ за најсиромашније.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.