Понедељак, 23.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шта гуши динар, а шта гувернера

Србија мора да се задужи и у доларима и у еврима

Колики ће курс бити до краја године, било је једно од најчешћих питања привредника краљевачког региона која су упућена Радовану Јелашићу, гувернеру Народне банке Србије, на која је он реаговао тврдњом да се залаже за пливајући курс и најавом да ће на то питање моћи да одговори тек кроз две недеље, односно после преговора са представницима Међународног монетарног фонда.

Тако се гувернер Јелашић још једном нашао у позицији да објашњава зашто је за српску економију боља примена контролисано пливајућег од фиксног успостављања курса. И док ових дана динар гуши мањак девиза на тржишту, првог човека централне банке поново притискају захтеви „из сенке“ за чврсто сидрење националне валуте на тржишту.

„Чарки” и квазирасправа о основама монетарне политике било је и на Бизнис форуму на Копаонику, где је гувернер окупљенима, између осталог, покушао да објасни зашто је „закуцавање“ вредности националне валуте лоше решење. Још једном је са говорнице морао да понови колико је боље оставити националну валуту да слободно плива. Министарка финансија Диана Драгутиновић констатовала је само да је најбоља економска политика коју Србија може да води у овом тренутку – одржавање стабилног курса. – Не треба урадити ништа што би дестабилизовало курс – казала је она.

Најгласнији заговорник закуцавања био је председник Савеза економиста Србије Драган Ђуричин,који је оценио да је Србији потребан нови модел девизног курса. Требало би, казао је он, фиксирати курс на одређен период, с тим што тај режим подразумева и периодична померања курса. Он је уверен да би такав режим за привреду био много повољнији од садашњег флуктуирајућег курса. За овакав модел формирања курса, незванично, залагао се и Мирослав Мишковић, власник компаније „Делта”.

За стручњаке из области монетарне политике, овакав предлог је потпуно бесмислен, јер би његова примена подразумевала да Србија има озбиљне девизне резерве, како би била у позицији да брани тврдо усидрен динар. Према речима Горана Питића, председника Управног одбора Сосијете женерал банке, увођење фиксног курса била би велика опасност за одбрану девизних резерви.

– Мислим да је контролисано пливајући курс тренутно најбоље решење, с тим што би централна банка морала да интервенише само приликом великих осцилација вредности националне валуте. Сведоци смо последњих дана да је, и без интервенција НБС, успостављена колико-толико стабилна вредност динара – казао је Питић.

Професор Економског факултета Ђорђе Ђукић сматра да би увођење фиксног курса у оваквим околностима било врло опасно, јер би значило брзо трошење девизних резерви, а цену одбране националне валуте платиле би будуће генерације, јер би држава морала да се задужује у иностранству.

– У најбољем интересу државе на средњи рок јесте да се уведе слободно флуктуирајући курс јер би се тиме спречило брзо трошење девизних резерви – сматра Ђукић. – Увођење слободно флуктуирајућег, уместо контролисано флуктуирајућег курса значи да би циљану стопу инфлације морале доследно да примењују и Народна банка Србије и Влада Републике Србије. У супротном, аутоматски је могуће утврдити да ли кривца треба тражити у креаторима монетарне или фискалне политике или је реч о одсуству координације између централне банке и владе, што је у Србији најчешће случај. Могуће је и дати одговор зашто је тржиште одреаговало на неки начин и најлакше установити узроке и последице.

Посебно је опасно примењивати контролисани пливајући курс уколико су девизне резерве углавном резултат приватизационих прихода, што је био случај Србије. Према његовим речима, онда долази и до прецењености домаће валуте што је мач са две оштрице, а кад приходи пресахну обично наступа муњевито обезвређивање.

– Кад је структура девизних резерви таква, намеће се питање шта ће се десити кад дође до смањења прихода од продаје предузећа. С обзиром на то да земља не може трајно да рачуна на овакву врсту прилива, онда девизне резерве почињу брзо да се празне. То се сада нама дешава и од октобра је на одбрану динара потрошено 1,45 милијарди евра, а само у јануару и фебруару ове године чување националне валуте коштало нас је 556,4 милиона евра, што је далеко више од прилива по основу продаје НИС-а и са тим не могу да се сложим – каже Ђукић.

Према његовим речима, такво вођење курса може само да гура земљу у задуживање. Такође, режим слободно пливајућег курса елегантно дестимулише задуживање приватног сектора у иностранству, јер сви ризици узимања кредита падају на терет увозника и оних који се задужују, објашњава наш саговорник.

– Слободно пливајући курс не би кажњавао обичне грађане већ шпекуланте, који неће више моћи да зарађују на курсним разликама – додаје.

На примедбу да критичари оваквог начина формирања курса најчешће знају да кажу како би грађанима живот изгледао као лутрија јер би их једног дана, због превеликих осцилација, „стрефио” курс од 75, а другог 95 динара за евро, Ђукић одговара:

– Не зарађују обични грађани на курсним разликама. Уосталом, уколико би влада и НБС доследно спроводили своју политику и уколико би међу грађанима владало поверење у оно што власти раде, онда до таквих шокова не би ни долазило – истиче он.

Иако не жели да коментарише квазирасправу која се на Копаонику повела о политици курса, Ђукић каже да је уверен да је реч о пуштању магле како би се сакрили узроци и последице, јер је већ сада јасно да је немогуће испунити пројектовани ниво инфлације.

– То је само бежање од одговорности. Нормално је да у таквој ситуацији онај ко је одговоран поднесе оставку.

На питање на кога мисли кад тако нешто каже, Ђукић одговара да одговор на то питање морају да дају коалициони партнери који су коалиционим споразумом расподелили функције, али и народни посланици а не он. Уосталом, додаје, нико не може да се заклања иза ММФ-а, јер та међународна финансијска институција у неку земљу не долази сама, већ само када се закуца на њена врата.

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.