Чувари мирног сна

Требиње – Хидроенергетски потенцијал Херцеговине је огроман. Само две електране на Требишњици производе једну петину струје у Републици Српској. Рад великих електрана од огромног је економског значаја, али је необорива чињеница да њихово постојање са собом носи и одређени ризик.

Брана Гранчарево на Требишњици подигнута је 1968. године, 17 километара узводно од Требиња. Вероватно да нема Требињца који за четрдесет година, од када је брана саграђена, макар једном није помислио на могућност неке хаварије, земљотреса или нечег сличног што би угрозило овај гигантски објекат, а самим тим и све што се налази низводно, град, села и готово све становништво. Стручњаци кажу да је овакав ризик минималан, али ипак постоји јер закони природе су непредвидиви. Да се не би десио тај најгори сценарио, брине посебна служба при Хидроелектранама на Требишњици. Осматрање бране кроз узимање и мерење различитих параметара законска је обавеза, а у овој служби непрекидно у три смене ради двадесетак људи чији је задатак да на време уоче све евентуалне промене и да реагују правовремено.

 – Ми редовно осматрамо померања у хоризонталној и вертикалној равни бране, напон и деформацију у телу бране, на контакту темеља и стене. Делом су то инструменти који су инсталисани приликом градње бране, а временом су модернизовани, тако да су подаци којима располажемо апсолутно поуздани и тачни – прича „прва жена” службе за осматрање, инжењер грађевинарства Снежана Чучковић која већ двадесет година ради у овој служби.

Задатак радника службе за осматрање је да у сваком тренутку знају како се брана понаша, а самоуверено тврде да је брана у сигурним рукама и да се ништа драматично не може десити преко ноћи. Сваког дана обиђу 460 мерних места у брани и око ње. Недавни талас поплава, када су забележени рекордни дотоци у Билећко језеро додатно су упослили раднике службе осматрања.

– Већ на коти 395 метара према прописима уводимо ванредна мерења за екстремне ситуације, као што је брзи доток у језеро. Тада нека мерења која радимо седмично, обављамо сваког дана како бисмо поуздано знали како се брана „понаша” у таквим условима. Људи углавном мисле да је брана тек једна обична бетонска преграда, међутим за нас је она као живи организам, кроз њу ходамо, ослушкујемо како „дише”. Зато са сигурношћу можемо да кажемо да су, док смо ми овде, и град и све што је низводно од бране, потпуно сигурни – уз осмех напомиње Снежана Чучковић.

Брана Гранчарево једна је од највиших на Балкану: висока је 123 метра, а широка у врху 439 метара. У брану је уграђено скоро четиристо хиљада кубних метара бетона, а сва та грандиозна конструкција задржава милијарду и сто милиона кубних метара воде.

У време наше посете брани чули смо примедбу да људи углавном ништа не знају о томе ко и како брине о безбедности овог џина, а самим тим и о безбедности тридесетак хиљада људи који живе низводно. Зато смо ову причу и посветили тим требињским чуварима мирног сна.