Револуција или превара

Откако је, одскора, „Борба” смањила формат, „Ало!” су заиста постале „највеће новине у Србији”, како гласи њихов слоган од почетка, па и онда када је „Борба” била већа од њих. Е па на таквом формату (већи од две стране „Преса”), на читавој страни објављен je оглас о „чудотворном препарату” помоћу којег је „гарантовано” да се за два месеца ослаби 43 килограма.

Да ли је то могуће? Да ли је оглас превара или је реч о „револуционарном открићу”, како тврди оглашивач „Вита натура”? И да ли новине које објављују огласе заиста немају одговорност за њихов садржај? To је тема за расправу. Размотримо је на примеру наизглед безазленом, али је појава раширена.

На огласној страни, наднаслов гласи: „Ексклузивно: Наша истинита репортажа”.

На самом почетку рађа се низ недоумица. Најпре, не може бити „ексклузивно” јер се оглас не објављује само у листу „Ало!”, а подвлачење да је прича истинита рађа сумњу. То вам је оно као кад вам саговорник нагласи: „А искрено да ти кажем...”. Већ знате да ће да слаже. Или да вам претходно није говорио истину. Постоје, дакле, истините и неистините репортаже.

Репортаже су приче о људима или неком догађају у којем најчешће учествују и људи. Људи у репортажама имају имена и презимена, зна се где живе, колико су стари, као што је неопходно да се и за описан догађај зна где се збио, када и како. И не наглашава се да је истинит.

„Истинита репортажа” о којој је овде реч заправо је монолог „Марије Б.” о томе како је била тешка 106 килограма, а после два месеца изгубила 43 килограма, захваљујући „чудотворном препарату”. О њој се ништа више не зна. Ни како се презива, ни у којој земљи живи, ни када се то догодило... Ама баш ништа..., а, да! Објављене су две фотографије. Марија „пре” и Марија „после” узимања препрата. Не могу се отети утиску да је „мршава Марија” резултат прилично трапаве фотомонтаже. А ако су фотографије изистинске – кад је већ прихватила да се услика, који је смисао скривања Маријиног презимена и осталих података који би уклонили сумњу да је реч о измишљеној особи? Не знам.

Ето, драги читаоци, већ са наднасловом сам вас уморио. Како ли је тек мени који сам прочитао целу страну?! Из ње издвајам понеку ситницу-питалицу.

Чудотворних напитака има у многим бајкама, али мени је најдражи онај из стрипа о Астериксу и Обеликсу, но тамо се зна где и ко га прави, дочим у „истинитој репортажи” тога нема. То је, казује „Марија Б.”, „... откриће једне швајцарске лабораторије у области мршављења”. Ипак, у пратећем тексту, у оквиру, на истој страни, објављен је портрет човека у белом мантилу са слушалицама око врата, испод које пише „Др Bauwer, директор Специјализоване лабораторије за мршављење”. Он би могао бити тај друид (чаробњак) попут оног из „Астерикса”, али то није недвосмислено наглашено. Ни он нема пуно име и презиме нити се зна где му је та лабораторија. Ако се мисли на поменуту у исповести „Марије Б”, могла би се лоцирати држава. Али Швајцарска није мала. Није мала, није мала ... мада није ратовала.

У оквиру „истините репортаже” наведени су и „спектакуларни резултати овог моћног коктела”: Целулит „веома брзо нестаје и уступа место кожи мекој као свила... стомак постаје раван и чврст”, читава фигура поприма леп облик... спречава се нагомилавање нових масти и смањује лош холестерол, а читав метаболизам се убрзава и поново нормално ради.

Заиста запањујуће.

Читаоцима „овог часописа”, могућим купцима, нуди се, при том, 30 одсто попуста. Мада „Ало!” није часопис. Нема везе. Лепше звучи. Текст огласа се не прилагођава врсти гласила. А за свако (гласило) је „ексклузиван”.

Ово до сада доживео сам и овако и онако, али када сам прочитао да оглашивач нуди гаранцију, посрамио сам се.

Па они лепо кажу: „Ако не смршате онолико килограма колико сте се надали, довољно је да нам вратите остатак производа у оригиналном паковању у року од 30 дана, а ми ћемо вам надокнадити износ куповине”.

Значи, нема лажи, нема преваре? А ако је тако, онда би овај „чудотворни препарат” требало огласити на сва звона. Не знам због чега би опстајали други (такође хваљени), који су, очигледно, мамипаре, а резултат никакав? И чему нутриционисти? Губљење времена.

Велики број дебелих људи испуниће купон и купити „чудесан препарат”. Многи су то већ, можда, учинили. Али их нема у „огласу”.

Што се мене тиче, остаје ми нејасно због чега се наука бави налазима како да дебели смршају, кад је то поодавно открила сиротиња. Рецепт је бесплатан. Открића науке и „науке” нису.