Уторак, 24.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дражин гроб неће постати светилиште

Лисичји поток у Београду је могућа локација на којој је у необележеном гробу сахрањен Дража Михаиловић (Фото: Д. Јелен)

Писање „Политике” о могућем месту стрељања и покопа генерала Драже Михаиловића, команданта Југословенске војске у отаџбини, о ономе што се збивало од пре 63 године, није оставило равнодушним бројне читаоце. Посебна пажња усмерена је на основно питање – зашто неко упорно крије документа о том догађају, са којим правом то чини и докле ће тако бити? Одговоре смо потражили од људи који се баве тим послом, а пре свих, од историчара.

Коста Николић је стекао титулу доктора наука на тези о Дражи Михаиловићу. У тој дисертацији нема података о томе како је и где скончао живот човек којег и данас једни сматрају издајником, а други, нарочито у западној литератури и историографији, првим герилцем Европе у Другом светском рату.

– Трагам већ 20 година за том грађом – каже Николић. – Не знам на која све врата нисам закуцао. И приватно и службено. Безуспешно. Није ми јасно ко и због чега крије те материјале. По важећем закону донетом још у време СФРЈ, недоступност обичне грађе је 30 година, а тајне грађе 50. Сви ти рокови су прошли, а документа нису угледала светлост дана. Пронашао сам обиље докумената, али не и те кључне податке – наглашава Николић, напомињући да је готово сигуран да су документа у поседу војне власти.

Момчило Павловић, директор Института за савремену историју у Београду, сматра да би коначно био ред да сва стратишта и гробна места, без обзира на то ко је био каквих идеолошких погледа, буду обележена на достојанствен начин.

– Крајње је време – сматра Павловић – да Скупштина Србије формира анкетни одбор и затражи од свих државних органа и институција да прикупе све податке о страдалницима „свих боја” и да о томе обавесте јавност. Имамо сада чудну ситуацију. У Београд стижу притужбе из Словеније и Хрватске, поводом откривених јама и рудника са посмртним остацима људи с краја рата 1945. године, с тврдњама да су у главном граду Србије боље обавештени о тим збивањима него они. На посредан начин поручују да су Срби егзекутори тих злочина, па још и крију податке о томе – каже Павловић и додаје да нема оправдане бојазни да би се откривањем локације на којој је стрељан и покопан Дража Михаиловић то место претворило у светилиште. На Равној гори су му подигнути споменик и црква, па се ништа посебно не догађа.

Миладин Милошевић, вршилац дужности директора Архива Југославије, убеђен је да су документа сачувана, али неко не жели да их учини доступним.

– Био би злочин да су ти папири уништени. И према народу и према науци. Нећу ни да помислим да је тако нешто урађено. Драгоцене хартије се налазе или код полиције или – пре – код војске. У њима, као што налажу закони, мора да је записано све што се догађало. Ко је обавио стрељање, извештај лекара, снимци… – објашњава Милошевић.

Људи од науке рекли су своју реч. И правници сматрају да државни органи треба да реагују. Мишљење читалаца своди се и на својеврсни апел преживелим сведоцима, а има их још, да коначно кажу своје виђење те ноћи између 16. и 17. јула 1946. године када је стрељан Дража Михаиловић после чега је његово тело сахрањено на непознатом необележеном месту.

Драган Влаховић

--------------------------------------------------------

Новински текстови нису довољни за ексхумацију

„Ексхумацију наређује истражни судија, а не тужилаштво. Да би она могла да буде спроведена, мора да постоји високи степен оправдане сумње да је Дража Михаиловић сахрањен баш на том месту. Новински написи нису довољни. Треба подсетити да је Михаиловић стрељан по, у то време, правоснажној судској пресуди коју је у име државе изрекао суд. Да би се утврдило ко и на који начин може да реагује, треба да се отвори сијасет правних питања”, каже „Политикин” саговорник из тужилаштва који је желео да остане анониман.

М. Д.

Коментари32
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.