Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Берза копни, држава ћути

Оба индекса акција су се суновратила испод стартне вредности од 1.000 поена (Фото Д. Ћирков)

Криза у коју је Београдска берза запала средином 2007. ескалирала је у последњих пола године. Догодила се масовним повлачењем инвеститора, пре свега страних, и прети да потпуно уништи српско тржиште капитала. На овако песимистички закључак упућују сви важнији берзански показатељи – од обима промета, броја трансакција, до учешћа страних инвеститора, који су у укупном берзанском промету у априлу прошле године имали удео од малтене 80 одсто, да би у фебруару ове године учествовали са 18,2 одсто.

Странци, углавном, продају будзашто раније купљене акције и одлазе са тржишта које, очигледно, процењују као високо ризично и бесперспективно.

Оба индекса акција су се суновратила са рекордних 3.335,20 поена (BELEX15) односно 5.007,34 поена (BELEXline) испод стартне вредности од 1.000 поена, што подстиче мрачне прогнозе тржишних аналитичара. Ако се нешто хитно не уради, није искључен парастос берзи која је у 20. години постојања.

Брокерске куће се гасе, јер је све мање посла на тржишту на којем се дневни промет мери стотинама хиљада уместо милиона евра. Нема посла ни за пет, а камоли за осамдесетак берзанских посредника.

И док државе земаља тржишне економије спасавају своја финансијска и тржишта капитала, не либећи се ни директних новчаних инјекција, ни административних потеза, наша администрација агонију берзе као да не примећује. Сматрајући, очигледно, да су привремено укидање пореза на капиталну добит и пореза на апсолутна права довољне мере.

Стварност се, међутим, подсмева очекивањима дежурних оптимиста тржишне провенијенције, по којима су тржишни закони свемогући. Они игноришу чињеницу да су земље најтврђег економског либерализма, кад је „густо”, посегнуле за државним мерама присетивши се кејнзијанских метода .

Унапређење постојеће регулативе, стварање рејтинг организација, јачање институција, попут Комисије за хартије од вредности и Централног регистра, избор комесара берзе, развијање корпоративног управљања, пре свега у делу који се односи на обавезу редовног информисања инвестиционе јавности и акционара о пословању и свим важним догађањима у акционарским фирмама, само су неке од мера које су изостале.

Уз то, упркос обнови берзанског пословања пре две деценије, држава и јавна предузећа којима недостају средства за инвестиције (један од примера је незавршено складиште гаса у Банатском Двору) и даље се радије опредељују за узимање скупих кредита и затезање дужничке омче, него да свеж капитал прибаве на тржишту емисијом и продајом обвезница. При том, регистрована девизна штедња у банкама износи малтене пет милијарди евра, што сведочи о недовољно искоришћеном домаћем инвестиционом потенцијалу. Он би добрим делом могао да се продуктивно усмери у дугорочне папире, пре свега државне и корпоративне обвезнице, што би помогло привредни опоравак и свеукупни развој, пре свега инфраструктуре.

Међутим, предузећа чије су акције силом закона на берзи батргају се не би ли очувала вредност акцијског капитала и образ пред пословном и инвестиционом јавношћу. Суочене са вртоглавим падом вредности сопственог акцијског капитала, упркос успешним пословним резултатима, фирме попут „Тигра”, „Сојапротеина”, „Енергопројект холдинга”, „Јединства” из Севојна, суботичког Ветеринарског завода и друге успешне компаније су принуђене да откупљују сопствене акције не би ли подигле тражњу и успориле хлађење ценовника. Јер, српско тржиште капитала већ дуже време пати од екстремне неликвидности, што за последицу има симболичан промет, односно оскудну понуду и још слабију тражњу. Због тога је свакодневно изложено „бури у плићаку” зато што продаја свега неколико акција може да подигне или обори њихову цену у високим процентима.

Идеја првог директора Београдске берзе и једног од наших најбољих стручњака за тржиште хартија од вредности Бранислава Ћосића, да и наша влада, као што су то већ учиниле многе владе развијених земаља, предузме додатне стимулансе ради повећања ликвидности и повратка поверења домаћих и страних инвеститора прошла је незапажено код надлежних.

Једна од мера коју би владамогла да предузме јесте стимулација емитената – привредних друштава, да откупљују сопствене акције, чиме би се подигла тражња. То би могло да се постигне тако што би држава субвенционисала каматне стопе на кредите које би привредна друштва узимала за ту намену. Алтернатива овој мери је давање пореских олакшица које би имали емитенти за износ купљених сопствених акција.

Подсећања ради, фирме могу да поседују до 10 одсто својих акција, које, након откупа, одлуком скупштине акционара могу да пониште, чиме се смањује понуда, а тиме и могућност обарања цена. Имајући у виду чињеницу да су цене акција толико пале да свака значајнија тражња подстиче њихов раст, то би вратило на тржиште капитала неактивну девизну штедњу која се сада налази или у страним банкама, или у сефовима и кућним скровиштима.

То би, такође, ојачало поверење у инвестиционе и пензионе фондове, чије инвестиционе јединице су знатно пале, што је утицало на повлачење средстава и одсуство интересовања за нова улагања, чиме се у доброј мери нарушава започета реформа пензијског система.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.