Недеља, 22.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тајне службе се отимале за Дражин досије

У Војном архиву у Београду новинарима су рекли показали и у прашњавом депоу и на рачунарима, где је дигитализован комплетан судски предмет, да докумената у којима је записана судбина Драгољуба Драже Михаиловића, првог човека Југословенске војске у отаџбини током Другог светског рата – нема. Нема, пре свега, извештаја који садржи званичне податке о његовом стрељању обављеном у ноћу од 16. на 17. јул 1946. године, а потом и других папира који су били саставни део судског предмета.

Подсетимо, судски поступак против Драже Михаиловића почео је 31. маја 1946. године, оптужницу је заступао војни тужилац пуковник Милош Минић, потом је вођен поступак од 10. јуна до 11. јула 1946. године, а окончан је најпре пресудом од 15. јула и одбијањем захтева за помиловање које је донео Президијум Народне скупштине ФНР Југославије 16. јула. После тога стрељани су ђенерал Михаиловић и још осам осуђеника.

После завршетка процеса у топчидерском Дому гарде комплетни судски списи су спаковани, печатирани и 1948. године, због ситуације око Информбироа, предати Централном архиву војних судова који се налазио у Сарајеву. Наравно под ознаком „строго пов.”.

После 15 година, тачније 11. марта 1961. године, такође под ознаком „строго пов.”, с бројем 4/61 и потписом председника суда пуковника Шпира Мићуновића, из Сарајева је у Београд враћена иста та документација. Стигла је 13. марта, преко посредника, у руке наручиоца Светислава Стефановића Ћеће, тада министра унутрашњих послова Србије, и предата сарадницима „Политике” Луки Бановићу и Кости Степановићу. Они су имали списе, користили их, написали и објавили у „Политици” фељтон о детаљима где је и како ухваћен Дража Михаиловић. После тога документи су враћени Републичкој државној безбедности где су се налазили све до 1982. године. Ево шта се, према сачуваној грађи у Војном архиву, дешавало даље.

Марко Калођера, генерал-мајор, који је 1975. године примио дужност председника Врховног војног суда у Београду, врло брзо је установио да у Архиву правосудних органа недостаје предмет са суђења Дражи Михаиловићу. Покренуо је иницијативу за проналажење и враћање ове документације и при томе обавио низ разговора са људима који су у те две деценије, од 1961. до 1981. године, обављали високе државне и војне функције. Први саговорник генерала Калођере био је Јефто Шашић, генерал-пуковник, дугогодишњи шеф КОС-а у ЈНА. У службеној белешци пише:

„Другу генералу Шашићу предочен је допис првостепеног Војног суда у Сарајеву, стр. пов. 4/61 од 11. III 1961. године којим је овај суд доставио Врховном војном суду списе који су ту наведени од редног броја 1 до 7 и пријем који је потврдио војни службеник Калуша Милош, тада секретар генерала Шашића, дана 13. III 1961. године. Након тога генерал Шашић је изјавио да се присећа да је у то време неко из српског руководства, највероватније Лала Веселинов, тражио ове списе на употребу ради писања у штампи једног фељтона о четницима. Мисли да је Ћећа Стефановић интервенисао да се ови списи што пре доставе. Највероватније да је то пренео другу Илији Костићу и задужио свог секретара да то спроведе. Сигуран је да ти списи нису били у његовим рукама, него су, чим су стигли, однети код Ћеће Стефановића... Још ће размислити о овоме и ако се чега накнадно сети јавиће, а волио би и да буде обавештен о резултату трагања за овим списима.”

Тако је почела потрага за документима у којима је записана истина о том догађају, која ће ускоро потврдити да је неко покрао оригинале, а уместо њих вратио копије и фотокопије списа.

Коментари20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.