Петак, 20.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Генералска потрага за Дражиним досијеом

Драгољуб – Дражa Михаиловић

У јучерашњој „Политици” објавили смо, користећи грађу Војног архива у Београду, текст у којем је описан пут судских списа са суђења Драгољубу –Дражи Михаиловићу 1946. године у Београду. После завршетка процеса, подсетимо, документа су 1948. године пребачена у Централни архив војних судова у Сарајево, да би 1961. године била враћена у Београд и предата Светиславу Стефановићу Ћећи, министру унутрашњих послова Србије. Он их је дао на коришћење сарадницима „Политике” Гојку Бановићу (а не Луки, како је јуче објављено) и Кости Степановићу зарад писања фељтона о хватању Драже Михаиловића. После тога документа су враћена у Републичку државну безбедност.

Генерал Марко Калођера, новопостављени председник Врховног војног суда, покренуо је 1975. године иницијативу да пронађе и врати те папире надлежнима, па је обавио низ разговора са људима који су могли нешто да знају о томе.

Милош Калуша, секретар начелника Управе безбедности генерала Шашића, на питање шта зна о тој документацији, рекао је:

„Без сумње да сам ја својим потписом и печатом начелника Управе безбедности потврдио пријем материјала из Сарајева. Међутим, по свој прилици, ја сам ту одиграо неку посредничку-трансмисиону улогу, јер се данас више уопште не сећам тога материјала. Ако је то тражио Ћећа Стефановић, онда је то највероватније ишло преко Гошњака (министар одбране ФНРЈ – прим. аут.) или преко Културе (Отмар Крајачић, високи војни руководилац - прим. аут.) , а друг Шашић је онда то спровео. Нешто се као присећам да су ти пакети стигли из Сарајева и нико их није отварао, већ смо их предали некоме из Савезног СУП-а, највероватније секретару Ћеће Стефановића...”, објаснио је Милош Калуша, упућујући генерала Калођеру на потпуковника Анту Ивановића из Центра за војну документацију и информатику.

Анте Ивановић је рекао да се сећа да је списе тражио Ћећа Стефановић и да су по приспећу из Сарајева нераспаковани њему упућени, а да би о томе могао да зна нешто више генерал-потпуковник Илија Костић.

Генерал Костић је објаснио да је у то време био председник Врховног војног суда и да је о томе разговарао и са Андријом Пејовићем, савезним јавним правобраниоцем. Пејовић се сетио да су за фељтон у „Политици” били заинтересовани Ранковић и Ћећа Стефановић. Више о томе ни Костићу ни Пејовићу није познато. Потом се генерал Калођера 19. маја 1975. године обратио генералу Фрањи Херљевићу, савезном секретару за унутрашње послове, замоливши га да помогне у проналажењу судских списа што је Херљевић и обећао. Убрзо потом Херљевић је Калођери одговорио да му је речено да се списи не налазе у Архиви Савезног СУП-а, али ни у архивама републичких и покрајинских органа унутрашњих послова.

Тиме су истраживачки напори генерала Калођере привремено стопирани. До 15. јануара 1982. године.

Тада је у његове радне одаје дошао Славко Зечевић, члан Председништва СР Србије. О том сусрету генерал Калођера написао је службену белешку у којој, између осталог, стоји:

„... Искористио сам прилику, па сам друга Зечевића замолио да ми, ако зна, пружи информацију о томе где би се могли налазити списи кривичног предмета Драже Михаиловића и др. с обзиром на то да се ради о списима војних судова који су тај предмет пресудили, а списи су изузети из Централне архиве војних судова и више нису враћени. Друг Зечевић ми је тада одговорио да му је познато да се списи налазе у посебном орману у Кабинету секретара за унутрашње послове СР Србије. То му је познато јер је у претходном мандату он био републички секретар за унутрашње послове СР Србије и приликом примопредаје дужности између њега и новог републичког секретара Виобрана Станојевића списи овог кривичног предмета, већи број омота тих списа остао је у истом орману...” 

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.