Петак, 21.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Летовање за пунији буџет

У сусрет лету

После Хрватског приморја осамдесетих, Црне Горе, деценију касније, а потом и башкарења на плажама Грчке, Турске, Египта и Туниса, многи Срби ће ове године летовати у својој земљи. Због светске кризе и стезања каиша, неко ће код родбине на село, други на планине, док ће преостали, у недостатку туристичке понуде, морати сами да осмисле летовање у домовини.

Шта понудити туристима у Србији? Дестинације попут Златибора, Копаоника и Палића које испуњавају услове за пристојан одмор су углавном прескупе за просечног грађанина Србије. У осталим местима најчешће не постоји могућност дужег задржавања и одмора јер су смештајни капацитети у веома лошем стању.

– Да би море заменили реком и планином, није довољно само декларативно тврдити туристима да је нешто лепо. Без услуге, смештаја, шеталишта и богатих садржаја, али и цена које би, како се очекује требало да падају, немогуће их је привући и задржати. Понуде има, али све је недовољно организовано, кажу у једној туристичкој агенцији која ове године продаје и домаће аранжмане на планинама.

На питање да дају предлог одмора у Србији они наводе тродневни излет на Фрушку гору који обухвата посету Сремским Карловцима, Стражилову, Новом Саду, Петроварадину, фрушкогорским манастирима и на крају купање у термалном базену хотела у Врднику.

– Сремски Карловци су репер српске туристичке понуде. Они су ипак само прилика за један излет. Осим тога, до тог места које се сврстава у топ понуду и дестинацију која би наводно требало да привуче на хиљаде туриста из земље и региона, из Београда се стиже путем који је у катастрофалном стању. Исто тако и до Фрушке горе где би туристи требало да буду смештени, објашњава наш саговорник.

Са друге стране, апсолутно су неискориштени туристички потенцијали Дунава. Наравно, реч је о тури упознавања највеће европске реке, од Сребрног језера и Великог Градишта, Голубачке тврђаве, Лепенског вира, Казана где је Дунав најужи и најдубљи, Доњег Милановца, Текије, па све до Кладова.

Основни проблем српске туристичке понуде је лоша инфраструктура. Већина хотела и одмаралишта није реновирана још од осамдесетих година. Рецимо, један познати хотел на Тари споља и даље има пун сјај као и када је направљен пре више деценија, али то се не може рећи за запуштена купатила са зарђалим кадама и тоалетима са обијеним плочицама и потамнелом керамиком.

За разлику од хотела и одмаралишта у друштвеном власништву, они приватизовани су добили ново рухо, али и цене које су недоступне просечној породици. У њима одседа само имућнија клијентела. Домаћи туризам, по мишљењу туристичких посленика, никада није имао одговарајући маркетинг. Разлог што се данас сусрећемо са оваквом позицијом јесте економски, пре свега недостатак новца, али не треба превидети ни то да се у последњих десет година говорило о толико пројеката, а да су многи од њих само делимично заживели. Упорно причамо о развоју домаћег туризма, повећању смештајних капацитета, изградњи саобраћајне инфраструктуре, излазимо на светске сајмове, а данас, када је важно задржати сваки динар у земљи, квалитетне понуде за летовање српске породице у Србији – нема.

(/slika2)И Светска туристичка организација је недавно указала да ће због глобалне рецесије доћи до померања путовања од далеких дестинација ка краћим и јефтинијим, која не излажу туристе ризику напуштања посла. Према речима Горана Петковића, државног секретара за туризам, и стратегија Србије је прилагођена новим светским околностима.

– Радимо на развоју тражње у региону, али намера је пре свега да покренемо домаћи туризам. Ове године смо први пут радили промоцију у Мађарској, Хрватској и Републици Српској, а представљамо и туристичке догађаје у земљи, каже он.

И туристичке организације у Србији очекују стране туристе, али колико је то реално, ако ни домаћим не можемо да понудимо адекватну замену за летовање на мору.

Све земље у окружењу су спремније дочекале нове околности. Словенија је пре неколико дана увела визне олакшице за грађане Србије који желе да путују у ту земљу. Добри примери су и Хрватска , Мађарска и Бугарска. Већ четири године наши западни суседи активно раде на промоцији националног туризма. Овог лета један од главних приоритета Хрватске је и то да задрже своје грађане на Јадрану. О Мађарској је сувишно и говорити пошто су они потрошачи туристичких услуга.

Колико су, на пример, искористили језеро Балатон и бање показује податак да су константно попуњени, као и да већина домаћих агенција продаје ове аранжмане. Бугарска је, опет, напредовала због страног капитала, али су урадили доста на понуди не само летњих него и зимских аранжмана због чега су поједине дестинације у претходним годинама биле врло продаване. Тамо су се најчешће башкарили управо Срби. Од Србије се боље снашла чак и Босна и Херцеговина која је на зимским центрима поприлично профитирала и доказала да уме да организује сезону. Пример су аранжмани на Јахорини, Романији и Влашићу.

--------------------------------------------------------

Окретање домаћем туризму

Директорка Туристичке организације Србије Гордана Пламенац најавила је по завршетку скупштине Европске туристичке комисије у Београду, да ће код нас ускоро бити основано интервентно тело, које ће утврдити мере за смањење утицаја светске економске кризе на туризам у Србији.

У тој групи би требало да буду представници туристичких локалних организација, туристичке индустрије, хотелијери и друге асоцијације, рекла је Пламенац.

– План је да се српски туризам највише окрене домаћем и регионалном тржишту, каже директор ТОС-а и додаје да у овом тренутку не може да процени колики би девизни прилив од туризма Србија могла да оствари у овој години.

Коментари18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.