Понедељак, 02.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Убијен службеник ЦИА „одговоран” за бомбардовање кинеске амбасаде

Бивши службеник америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) Вилијам Бенет убијен је 22. марта у близини своје куће у Ленсдауну у држави Вирџинији, а његовој супрузи Синтији су у истом нападу нанете тешке повреде. Ова вест, коју су објавили локални медији у околини Вашингтона, не би добила већу пажњу да неки извори из обавештајних служби нису потврдили часопису „Форин полиси” да је 57-годишњи Бенет „био одговоран за грешку због које је 7. маја 1999. бомбардована кинеска амбасада у Београду”.

Овај пензионисани потпуковник америчке војске радио је у то време по уговору за ЦИА и наводно је управо он означио место које треба напасти. Како је 2000. године писао „Њујорк тајмс”, званичници из администрације Била Клинтона, као и војни и обавештајни врх, тврдили су да је кинеска амбасада бомбардована грешком уместо зграде СДПР-а (Савезне дирекције за промет робе посебне намене, државне агенције за продају оружја). За ту грешку кривица је сваљена на Бенета који је отпуштен, мада у то време (2000. године) није било објављено његово име.

„Кад је идентификована локација, званичници ЦИА су о мети разговарали на барем три састанка и нико од њих није довео у питање процес идентификације. Мета је потом предата званичницима Пентагона који су је без размишљања ставили на листу мета за бомбардовање у Београду”, навео је „Њујорк тајмс” и, позивајући се на изјаву тадашњег директора америчке обавештајне агенције Џорџа Тенета објаснио да је „то била прва и последња мета коју је током рата изабрала ЦИА”.

У нападу на амбасаду Народне Републике Кине у Београду убијено је троје кинеских новинара, а рањено је 27 дипломата.

Портпарол ЦИА Пол Џимиљано изјавио је у суботу за „Форин полиси” да не може да потврди да је Вилијам Бенет отпуштен због грешке у одређивању локације СДПР-а. „ЦИА није коментарисала ни каква су му задужења била док је радио по уговору, а службу у Агенцији окончао је 2000. године”, рекао је Џимиљано. Осим једног отпуштања, казне за „грешку” добило је још двадесеторо службеника ЦИА. Џимиљано није хтео да одговори на питање да ли је тим запосленима саветовано да после убиства Бенета буду на опрезу.

О нападу који се догодио 22. марта нема много података, јер Синтија Бенет – која је још у болници са тешким повредама – није способна да да изјаву полицији. И за њу неки извори тврде да је била запослена у ЦИА, а као и супруг била је у војсци и из ње изашла са чином капетана. Тренутно је запослена као директор набавке у канцеларији архитекте на Капитолу, служби која одржава седиште америчке законодавне власти.

Полиција верује да је Синтија Бенет тог јутра (око 5 часова) са супругом била у редовној шетњи крај пута, кад их је тупим предметима напало троје или четворо људи. Искључена је могућност да су их ударила кола, а претпоставља се да је муж одмах умро, док је госпођа Бенет пронађена недалеко од места напада пошто су неки суседи пријавили „сумњиви бели комби без прозора са стране и без рекламних натписа”. Очевици су видели и три особе у тамној одећи, од којих је једна била већа од друге две, саопштила је полиција.

У истрагу се укључио и ФБИ, а за информацију о нападачима понуђена је награда од готово 25.000 долара. Полиција није одмах могла да идентификује жртве, већ је то урађено на основу Бенетових отисака прстију, које је оставио кад се пријавио за дозволу за ношење оружја.

О мотиву ни полиција ни ФБИ не говоре ништа, а случај се за сада води као насумичан напад. Ипак, с обзиром на биографију Вилијама Бенета, тешко је веровати да није убијен због посла којим се бавио.

Да ли је мотив освета за смрт Кинеза које су Американци убили у Београду или је у питању заташкавање истине о том нападу за који Вашингтон и даље тврди да је био „грешка”?

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милорад Терзић
Које године 22 марта? Данас је 17. март.
Svetozar Dancuo
2009. godine!?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.