Среда, 07.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Радикали играју на танкој жици

Марина Рагош једина представница СРС-а у скупштини (Фото Живан Јовановић)

Српска радикална странка, чија је комплетна посланичка група прошле недеље удаљена на 20 радних дана из Скупштине Србије, што је казна за одбијање да седну на места која су им намењена у сали, „игра на танкој жици”, сматрају аналитичари. Радикали шаљу „појачану поруку” да би зауставили осипање свог бирачког тела и направили јасну демаркациону линију између себе и Српске напредне странке Томислава Николића.

Понашање радикала у скупштини, из перспективе њиховог политичког интереса има смисла, објашњава Марко Благојевић, програмски директор Цесида. „То је директна последица раскола у странци, јер је Николић за собом повео већи део бирачког тела оне јединствене радикалне странке. Процењујемо да се оквирно ради о око две трећине некадашњих бирача СРС-а, и то оних који су се и у време док је та странка била јединствена ’очитавали’ као умерени. То је онај део њиховог бирачког тела који је пре раскола више подржавао ту умеренију политику Николића од екстремније Шешељеве”, каже Благојевић.

Некада јединствен СРС свој највећи узлет и популарност доживеo је захваљујући комбинацији јаке националне и социјалне поруке да су неопходне промене. Странка је сада принуђена да национални моменат ставља у први план, јер је Николић преузео „социјалну димензију”, сматра Благојевић. „Отуда повратак старој радикалској реторици и причи о границама велике Србије. На тај начин радикали покушавају да одрже на окупу бираче које имају и да спрече даље осипање. И то ће можда и успети, али је питање по коју цену”, наводи он.

Радикализацијом ставова Шешељеви радикали, како објашњавају стручњаци, одбијају нове гласаче и лимитирају своје бирачко тело. Одлазак у екстремизам, на који су радикали, али и неке друге странке принуђене да би прескочиле цензус, опасан је јер на дужи временски период може да их маргинализује. „У Србији тек око 10 одсто укупног бирачког тела може се сматрати чврстим националним језгром, или оно што неки називају екстремнијим, агресивнијим националистима. Обраћање том телу радикале ће превести преко границе цензуса али они више никада неће имати позицију коју су имали пре разлаза”, тврди Благојевић.

Међутим, оштрим понашањем радикали су до сада ипак постигли неке од својих циљева, сматра Миодраг Радојевић, са Института за политичке студије. „Стварањем усијане атмосфере радикали су добили што су хтели, више публицитета, али су успели да поврате и неке своје мандате на локалу. Они се обраћају губитницима кризе, опозиционо настројеним и незадовољним политичком и економском ситуацијом. Њихова порука намењена је бившем бирачком телу СРС-а”, каже Радојевић. Он сматра да странка неће одустати од парламентарног деловања нити ће изаћи из парламента, јер се то у не тако далекој прошлости за неке странке показало као прилично штетна одлука.

„То што они раде је слично протестима какве смо имали пре девет година, ако гледамо само метод”, каже социјални психолог Драган Попадић. „Са стране оних који оправдавају њихове политичке ставове, и њихов метод је оправдан. Тако је било и са грађанским протестима који су довели до промене Милошевићевог режима. Дакле, метод се коментарише зависно од садржаја. Па тако је и са радикалима”, закључује Попадић.

Драгана Матовић

-----------------------------------------------------------

У Ковину без одборника

Панчево -Српска радикална странка није успела да освоји ниједно одборничко место на локалним изборима одржаним 5. априла у Ковину. Радикали су у прошлом сазиву са 13 посланика били у владајућој коалицији са Покретом грађана, да живимо боље - Сава Крстић који је имао десет одборничких места. Ковинска скупштина има 45 одборника.

Радован Вукосављевић, заменик секретара Изборне комисије, каже да је на локалне изборе изашло 48,66 одсто бирача. Највише одборничких места - 14 припало је коалицији Европска општина Ковин - Борис Тадић, коју чине ДС, Г17 плус, ПУПС и СПО. Други по броју освојених одборничких места у локалном парламенту је Покрет за препород Ковина доскорашњег председника општине Саве Крстића са 10 освојених места, док је Српска напредна странка Томислава Николића добила девет мандата. Осам одборничких места добила је коалиција СПС - Јединствена Србија, а трочлана коалиција ДСС, НС, Народна партија (Маја Гојковић) три одборника. Једног представника у скупштини треће по величини општине јужног Баната има Мађарска коалиција - Иштван Пастор.

Осим радикала, чији је не улазак у скупштину општине за многе шок, ниједно одборничко место нису освојили ни Покрет социјалиста - Александар Вулинни ЛДП.

М. Ш.

Коментари22
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.