Уторак, 07.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Великани српског глумишта

На Светски дан позоришта, 27. марта, Пошта Србије емитовала је пригодну поштанску серију од осам марака посвећену великанима српског глумишта. Тог дана одржана је и свечана промоција марака у Атељеу 212 у организацији ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”, ДП „Југомарке” и Удружења драмских уметника Србије. Прошле суботе представили смо четири марке, а сад ево и осталих марака.

На петој марки приказан је лик Слободна Перовића (1926–1978). Када се вратио из немачког заробљеништва запослио се као млади финансијски инспектор. Потом је радио као фабрички службеник и књиговођа у позоришту. Глуму је доживео као једно велико исповедање. „Чиме год сам се бавио, бавио сам се, у ствари, собом”, рекао је једном приликом. Примећено је да је играо тако да су сви видели његов проблем, његову муку. У Београдском драмском позоришту, крајем педесетих, улази у велики репертоар. Осваја публику и критику као Озборнов Џими Портер. У Атељеу 212 игра у делима модерних писаца: Ружевича, Маргерит Дирас, Олбија, Арабала. Велику креацију прави као Џорџ у Олбијевом комаду „Ко се боји Вирџиније Вулф”. Приватно је био затворен, стидљив, самота, а на сцени би се, тако је изгледало, увек исповедио са неком задржаном тајном.

На шестој марки приказан је Стеван Шалајић (1929–2002). Рођен је у Борчи у породици лугара. У Српском народном позоришту у Новом Саду провео је скоро цео свој дуги глумачки век, од 1948. године до последњих дана. Одиграо је улога за неколико живота. Није бирао писце, писци су бирали њега: Горки, Држич, Чехов, Шекспир, Војновић, Сремац, Нушић, Островски, Ибзен, Михиз, Жироду, Игњатовић, Вилијамс, Крлежа, Лаза Костић, Олби, Стерија. Сходно томе тумачио је и много ликова: Помет, Бурт, Хенри Хигинс, Василије Шопаловић, Максим у Ђиди, Јоаким Вујић, Трифковић Тошица, Фирс, Шамика, Сартров Иго, Ставрогин, Чебутикин, Лазар Маргетић, Војницки, Били Питон... Скроман, објаснио је то једноставно: „Стварно сам играо све. Све сам у позоришту прошао и изгледа да сам прошао на добар начин.”

На седмој марки приказана је Неда Спасојевић (1941–1981). И данас се у позоришту чује: „Е, ово би могла само Неда!” Сврстали су је међу најнежније трагеткиње српске сцене. Са трагедијом је и почела као Електра у Кишовој преради „Еурипида”. Оно што је спајало њену личност са великим ликовима драмске литературе била је спремност и способност на жртвовање. Зато је и могла, са толико сугестивне снаге, да стане иза својих племенитих, несрећних, крхких или дивљих жена. Није се разметала осећањима, а била је јединствена по моћи да изрази осећајни свет својих ликова, како на филму и телевизији тако и у театру. Била је чудесно лепа, дирљива, усправна, трагична Симовићева „Хасанагиница”.

На осмој марки приказан је лик Милоша Жутића (1939–1993). За њега може да се каже глумио је да би живео. На сцени је могао да буде и Арлекин и Шекспиров трагичар и гротескни Стеријин родољубац и иронични Бег Пинторовић и моћан и убог херој и његова земаљска сенка. Свој божји дар је тесао и обрађивао као што се обрађује драгуљ. Послу је прилазио са највећом одговорношћу, са маром људи који ништа не препуштају случају. То објашњава природу његовог односа према глуми, али не и суштину његове глуме. Жутићева глума је манифестација савршених вештина, али и тајна која од улоге до улоге, испуњава богати, узбудљиви, трошни живот његове уметности.

Стручну сарадњу пружио је Јован Ристић из Београда. Ликовну обраду марака урадила је мр Марина Калезић, академски сликар из Београда. Марке су штампане у новосадској штампарији „Форум” техником вишебојног офсета у шалтерском табачићу од осам марака. Табачић је нумерисан и садржи осам различитих пригодних марака које чине једну серију, при чему се у средини табачића налази вињета са свих осам ликова глумаца. Пошта Србије је емитовала четири пригодна коверта. Сваки коверат садржи две марке жигосане пригодним жигом поште 11101 Београд, док су на полеђини коверта дате кратке биографије глумаца чије се марке налазе на коверти. Тираж је 28.000 серија – табачића.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.