Понедељак, 23.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хризостом замера Артемију што одбија заштиту КПС

Служба у манастиру Високи Дечани (Фото Фонет)

Два писма епископа бихаћко-петровачког Хризостома упућена владици рашко-призренском Артемију, у којима критикују његове ставове у вези са обезбеђивањем српских светиња на Косову и њиховом обновом, објављена су јуче на сајту Епархије рашко-призренске и поднета „на суд народу”, како су насловљена.

Владика Хризостом реаговао је на изјаве епископа рашко-призренског у којима се он противи да српске манастире и цркве обезбеђује косовска полиција (Косовске полицијске снаге – КПС), наглашавајући да су међу њеним припадницима и бивши припадници ОВК „који су починили силне злочине над нашим народом”. Епископ бихаћко-петровачки упутио је владици Артемију писмо у којем каже да такав став представља „ексклузивизам”, да има несагледиве последице по опстанак Српске православне цркве на Косову и Метохији и да погрешно инсистира на колективној кривици. „На једном простору, независно ко га тренутно контролише – да ли државна, да ли покрајинска, да ли општинска полиција (регуларна или нерегуларна) – не може доћи до преклапања функција и одговорности. Инсистирање на властитом ексклузивизму може се разумети да Ви инсистирате на ратној опцији!”, пише владика Хризостом.

Епархија рашко-призренска објавила је и писмо овог архијереја послато после објављивања саопштења Епархије рашко-призренске у којем се наводи да се православне светиње на Космету обнављају без одобрења епархије, као власника објеката. У саопштењу је наведено да је током 2005. године започео процес обнове светиња на 34 локације на Космету „на основу документа названог Меморандум о разумевању (потписан између патријарха српског и такозваног министра културе из Приштине)”. Истиче се и да „без сагласности епархије као власника тих објеката” улагачи не могу остварити право располагања објектима или њиховим деловима, нити их укњижити.

Владика Хризостом, иначе председник Синодске комисије за пријем обновљених објеката СПЦ у Призрену, написао је владици Артемију да се „по ко зна који пут непримерено оглашава по питању обнове светиња на Космету” и да се бави „јефтиним и болесним политикантством”. „Манастири и цркве нису својина епархије, они црквено-административно припадају под надлежност и ингеренцију управљања и надзора епископа (епархије), али они су својина Српске православне цркве, као што је и свака епархија интегрални део и власништво Цркве”, стоји у писму епископа бихаћко-петровачког.

(/slika2)У изјави за наш лист, владика Артемије каже да су писма објављена на сајту епархије, пошто је епископ рекао да је његова жеља да чује реакције, „па да му испунимо жељу, јер је узео за право да коментарише, потпуно неовлашћен, наш рад и наше поступке”.

– Ми не прихватамо одлуку да косовска полиција обезбеђује српске светиње, али не можемо ни да јој се одупремо, јер немамо механизме за то. Не можемо имати поверења у снаге безбедности међу којима су и они који су рушили цркве и светиње, прогонили народ – изјавио је владика Артемије.

Епископ рашко-призренски истиче да је одлука да косовска полиција обезбеђује манастире и цркве, већином оне који су уништени у марту 2004. године, па обновљени, донета без сагласности Српске православне цркве, одлуком косовских власти.

– Ко одлучује у име наших цркава и манастира чији је власник епархија? Нико нас није обавестио о тој одлуци, нико нас није контактирао да заједно постигнемо договор – истиче владика Артемије.

По мишљењу овог црквеног архијереја, правично решење било би када би се српски народ вратио на Космет и сам чувао и обнављао своје светиње.

Коментаришући саопштење његове епархије о обнови српских светиња, епископ рашко-призренски каже да је комисија, оформљена да обави увид у светиње које је Синод примио као обновљене септембра 2008. године, утврдила да ниједна од тих светиња није обновљена. „Нешто јесте рађено на њима, али ниједна није довршена”, каже владика Артемије.

У Епархији бихаћко-петровачкој, где смо покушали да добијемо изјаву владике Хризостома, рекли су нам да „не желе да разговарају преко телефона са људима које не познају”.

Коментари49
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.