Среда, 01.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

О сукцесији у мају

Иво Санадeр и Мирко Цветковић (Фото Бета)

Уколико наредних дана буде постигнут договор између држава бивше СФРЈ о дневном реду састанка о сукцесији, он ће највероватније бити одржан у првој половини маја у Београду. Гашо Кнежевић, представник Србије за сукцесију, који припрема овај састанак бивших југословенских република, каже за „Политику” да треба 28. априла да оде још у Словенију.

Кнежевић није желео детаљније да говори о планираном београдском састанку, чије је одржавање након недавне посете хрватског премијера Иве Санадера Београду претходно било најављено за 15. април. Припрему новог састанка о сукцесији, према ранијим информацијама објављеним у медијима, оптерећује жеља неких држава да поново отворе питања која неке друге државе третирају као већ решена. Кнежевић је врло обазрив и наглашава да се нада да ће састанак бити одржан „ако нас неко у међувремену не минира”.

У сусрет београдском састанку из БиХ је стигла вест да ће та држава тражити хитно решавање питања поделе преосталог новца бивше државе и спровођење договора о расподели амбасада и конзулата, као и враћање имовине босанско-херцеговачким предузећима у суседним земљама. Они су навели и да у осам мешовитих банака бивше државе има 645 милиона долара који треба да буду предмет сукцесије.

Договори о сукцесији имовине бивше СФРЈ – који обухватају поделу финансијске активе и пасиве, девизних средстава Народне банке Југославије, дипломатско-конзуларних представништава, архиве, пензија и осталих права и обавеза – годинама су на мртвој тачки. Преговарачки процес почео је након што је 2001. године у Бечу потписан споразум између бивших југословенских република. Прво је постигнут договор о подели 44 од укупно 67 објеката дипломатско-конзуларних представништава СФРЈ у земљама Европе, Северне Америке и у Аустралији.
С обзиром на то да је за пет дипломатско-конзуларних представништава у поседу бивше СФРЈ договор постигнут раније, преостало је 18 објеката. У јулу 2005. године представници држава сукцесора постигли су и договор о подели девизних средстава у износу од око 220 милиона долара на рачунима Народне банке Југославије и иностраних банака.

После проглашења независности Црне Горе, подела финансијске имовине СЦГ регулисана је посебним споразумом, потписаним у јуну 2006. године. Када буде подељена имовина бивше СФРЈ, почеће и подела имовине између Србије и Црне Горе.

Б. Чпајак

---------------------------------------------------

Подела амбасада

У току ранијих преговора предвиђено је да седам од 18 објеката који још нису подељени буде продато и да средства добијена од тога буду међусобно расподељена. Реч је о седишту мисије при УН и резиденцији у Њујорку, амбасадама и резиденцијама у Токију, Велингтону и Берну, као и о амбасади у Бону. Спорни објекти су земљиште у Канбери, амбасаде у Копенхагену, Варшави, Бриселу и Стокхолму, станови у Риму и Трсту, резиденција и кућа у Варшави, генерални конзулат у Франкфурту и седиште мисије у Женеви.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.