Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Стечај по кратком поступку

Укидање стечајног већа да би се скратило трајање стечаја, смањење предујма за покретање поступка, умањење трошкова, јачање овлашћења и одговорности поверилаца, али и стечајног управника...

То су само неке од новина које прописује будући закон о стечају. Овај пропис базиран је на ефикаснијој наплати потраживања и увођењу флексибилних механизама у спровођењу стечаја, речено је на јучерашњој панел дискусији о нацрту овог закона, који је урађен у сарадњи Министарства економије и УСАИД програма за реформу стечајног и извршног поступка.

Реч је о реформском закону, једном у низу докумената обухваћених гиљотином или сечом сувишних, застарелих или неприменљивих прописа, која би требало да буде окончана до краја ове године. Сада је, према речима Небојше Ћирића, државног секретара у Министарству економије, прави моменат за доношење новог закона о стечају, јер ће он омогућити привреди да се лакше суочи са економском кризом.

– Привреда има проблем са ликвидношћу. У јавности се наводи да је 60.000 предузећа неликвидно, али се губи из вида чињеница да је свега 22.000 великих фирми. Остало су предузетници, а око 10.000 предузећа је блокирано већ више од три године – рекао је Ћирић.

Пракса је показала да је у Србији покренут релативно мали број стечајева, с обзиром на ниво ликвидности у привреди. Према подацима НБС, несолвентних предузећа је било 6.373 више од три године, а покренуто је свега 1.000 стечајева.

– Нови закон треба да у условима финансијске кризе обезбеди једноставније и брже механизме за финансијски опоравак пословања кад год је то могуће, а тамо где није да још више убрза поступак поновног враћања у употребу средстава и имовине. Стечај не треба да буде баук већ га треба користити за благовремено реаговање на финансијске тешкоће у пословању – рекао је Бранко Радуловић, саветник за регулаторну реформу Владе Србије.

Осим укидања стечајног већа и давања већих овлашћења стечајном судији, новина је и то да ће стечајни управник бити именован компјутерским случајним одабиром са листе активних управника коју редовно ажурира Агенција за лиценцирање стечајних управника.

Први пут се уводи и обавезно осигурање од професионалне одговорности за стечајне управнике, а минимални предвиђени износ је 30.000 евра, плус допунско осигурање на терет стечајне масе.

Према речима Луке Андрића, координатора радне групе и саветника министра економије, утицај поверилаца чија су потраживања оспорена биће спречен, а уколико поверилац не покрене парницу за утврђивање потраживања престаје му чланство у одбору. „Ћутање” ће бити третирано као пристанак и сматраће се да је одбор поверилаца сагласан са предлогом стечајног управника ако на предлог није реаговао у прописаном року.

– Предујам за покретање поступка биће смањен. У предујам ће улазити само трошкови обавештавања поверилаца, ангажовање стечајног управника и физичко обезбеђење. Изричито је прописано да се уплаћени предујам сматра трошком поступка и да се приоритетно враћа повериоцу, на пример чим на рачуну стечајног дужника буде довољно средстава. Досадашњи високи и неуједначени трошкови вероватно су разлог што имамо 120 нових поступака, 15.000 до 20.000 неликвидних фирми – истакао је Андрић.

Уколико дужник нема довољно имовине за покриће трошкова поступка, он се закључује и фирма се брише из регистра.

Према нацрту закона и даље постоје два вида спровођења стечаја – кроз банкрот и реорганизацију.

Како се до сада одуговлачило са усвајањем плана реорганизације, предвиђено је да се истовремено са покретањем стечаја поднесе и план. Код унапред припремљеног плана реорганизације нема подношења пријава потраживања, нема дуготрајног стечајног поступка, трошкови су много мањи, а предузеће ако повериоци усвоје план започиње „нови живот” са реорганизованим обавезама.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.