Петак, 29.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Салса, плес који буди чула

Санда Цицовић и Бранко Шапоњић Фото Лична архива

На високим потпетицама, далеко од свакодневних проблема, љубавних дилема и професионалних стресова, тридесетогодишња Лара свакe суботе одлази у „Ноар лаунџ бар” – оазу салсе у центру Београда у којем све већи број парова ужива у врелом ритму музике Кариба.

Ово је плес који помаже да неподношљива тешкоћа свакодневице буде заборављена, а погледи испод обрва и загонетни осмеси саставни су део кореографије. Лара у шали каже да је, трагајући за семантичким пореклом имена овог плеса, открила да „салса” означава љути сос који се користи као зачин јелима и прави се од исецканог свежег поврћа – парадајза, лука и љутих папричица, који се рекламира као „ватрени додатак за буђење чула”.

– На метафоричан начин салсу схватам као живот, који је некад сив, некад жут, а некад љут – прича Лара.

Бранко Шапоњић, салса инструктор и ди-џеј у плесној школи „Алма Карибена”, и његова колегиница Санда Цицовић, који су 2001. године довели прве Кубанце у Београд и тако „заразили” наше суграђане вирусом овог карипског плеса, привлачност салсеобјашњавају њеним веселим ритмом, који растерује де-мол расположење.

– Ако је танго „тужна мисао која се плеше”, салса је „ода радости” животу који је саткан од лепих и тужних момената. Салса је еротизована, али сензуална, заводљива, али суптилна, а теме које се обрађују у песмама крећу се од политике до секса. Осим тога, у салси не постоје строго контролисани покрети који се месецима морају увежбавати и сваки плесач салси може да да свој лични печат – објашњава Санда Цицовић.

Она додаје да салса као плес не захтева много простора – за разлику од валцера, самбе или фокстрота,у салси плесни пар не „крстари” дуж целог плесног подијума, већ плеше на релативно малом простору, што овој игри даје посебну ноту интимности. Осим тога, не постоје стриктна правила како треба играти салсу, а има неколико различитих стилова, као што су кубански, колумбијски, њујоршки, порторикански….

„У музичком смислу, салса је мешавина различитих латино и афро-карипских плесова – сваки од ових плесова имао је велики утицај на настанак салсе. У Србији су заступљене две школе салса плеса. Кубански стил потиче од кубанских професора плеса, док Лос Анђелес и Њујорк стил више популаришу домаћи професори”, каже Бранко Шапоњић.

Музиколози сматрају да је салса ступила на позорницу интересовања планете 1969. године када је Карлос Сантана отпевао свој чувени хит „Оје Комо Ва”, а светској популарности салсе свакако су допринели и филмови „Мамбо кингс” и „Буена виста сошл клаб”.

– У Европу је салса стигла средином деведесетих година прошлог века, а први салса семинар у Београду одржао је Мигел Родригез у Студентском културном центру 2001. године. Уследило је још неколико семинара, да би 2002. године у Србију дошао кубански бенд „Сабор Кубано” који се касније трансформисао у групу „Сон Куба Сон” и ускоро се појавиоКубанац Чома Сумбу који је отварао школе у Београду и Новом Саду и правио журке у клубу „Ла револусион”. Истовремено почињу да раде плесне школе у „Радовићу” и 2004. године то постају два култна салса места у граду, а Кубанци одржавају концерте широм земље – прича Бранко Шапоњић.

Касније „Хавана” преузима статус култног места, а данас се салса у Београду може играти сваког дана у недељи. У овом моменту салса се плеше у клубу „Каса де ла музика” (бивши „Андерграунд”), у „Ноар лаунџ бару” (бивши „Инекс”) и у кафеу„Хавана” у самом центру града, који нуди посетиоцима комбинацију живе салса свирке са ди-џеј наступима. Они који више воле да плешу салсу на плажи одлазе у „Сансет” бар на популарној Ади, док зависници од „круга двојке” салсу воле да плешу на улици, испред култног кафеа „Ла револусион”, познатом по томе што нуди најаутентичнију кубанску музику. У ресторану „Ке паса” салса вечери се одржавају четвртком, а најпознатији салса кафић у Новом Саду је кафе „Кубисмо”.

К
атарина Ђорђевић

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.