Понедељак, 23.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Општине обвезницама скупљају паре

Грађани који на штедњи имају више од четири милијарде евра могли би да постану значајни инвеститори на српском тржишту капитала. Један од услова је да им локалне заједнице, односно општине понуде на продају муниципалне обвезнице.

Грађани ће се определити за тај вид „улагања” само ако тај принос буде, како каже Бошко Живковић члан Економског савета премијера Србије, не само стабилан и атрактиван, већ и заштићен од инфлације и курсног ризика на начин на који је то омогућено банкама.

Да би убрзале развој, локалне самоуправе ће, осим узимања кредита, додатне проходе ускоро моћи да остваре издавањем муниципалних обвезница. Емитовање ових обвезница могло би да буде једно од решења за прикупљање новца потребног општинама за разне намене. Једну од њих споменула је недавно министарка за Национални инвестициони план Верица Калановић, која је рекла да „буџет државе и НИП нису довољно велики да задовоље све потребе општина” и да је, на пример, само за опремање индустријске зоне поред аутопута од око 10 хектара потребно између 200 и 300 милиона динара.

Предност општинских вредносних хартија је нижа каматна стопа у односу на банкарски зајам, пореске олакшице и повећана одговорност представника власти због транспарентности целог процеса. Прву емисију муниципалних обвезница требало би крајем године да емитује пилот група, три до пет општина.

Процедура је једноставна – грађани од локалних самоуправа купују хартије од вредности, имају одређену зараду од њих, а истовремено од тих средстава побољшава се квалитет њиховог живота на локалном нивоу и развијају се различити инфраструктурни пројекти или покрива буџетски дефицит општине.

Држава би могла да повећа атрактивност муниципалних обвезница, тако што би купцима омогућила да поред стабилног годишњег приноса, имају и друге погодности, на пример царинске олакшице. Свуда у свету ти вредносни папири „аболирани” су од пореза, па и пореза на добит остварен у њиховом промету. Држава тако стимулише општине и градове да самостално прибављају средства која су им неопходна, а њима се емисија и продаја више исплати од задуживања код банака.

Уз то, потенцијални инвеститор може да тргује том хартијом и на секундарном тржишту, што значи да у сваком трену може да их прода или купи и на тај начин оствари капиталну добит на ценовној разлици.

Емитент има и могућност да утврђује рокове доспећа и евентуалне купонске исплате сходно својим потребама, а уколико се покаже као поуздан дужник, може да повећава рокове доспећа новоемитованих папира. На тај начин, свака наредна емисија обвезница за финансирање развојних пројеката локалне самоуправе постаје траженија, а неопходан новац, прикупљен на тржишту, појевтињује. Улагање у муниципалне обвезнице је не само исплативо, већ и релативно неризично, јер се њихово сервисирање гарантује из фискалних прихода локалне заједнице.

– Али, да би се све то заиста спровело у дело потребно је најпре изменити нека законска решења и донети нове прописе – каже Слободан Илић, државни секретар у Министарству финансија. Најпре би према његовим речима требало променити закон, како би и грађани могли да купују муниципалне обвезнице, а не само професионални инвеститори. Следећи корак је усвајање закона о јавној својини, јер општине које имају мали буџет ипак морају да имају имовину у свом власништву као гарант.

То међутим, каже Илић, нису довољни услови. Неопходно је да у сваком општинском финансијском извештају буду приказани прави подаци и да увидом у њих инвеститор има реалну слику пословања те локалне самоуправе. Потом треба утврдити пројекте који на тај начин могу да буду финансирани и најзад дати могућност општинама да одлуче да ли им је исплативије да узимају кредите или да емитују муниципалне обвезнице.

Виолета Јовановић, директорка Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД), наглашава да је принос од муниципалних обвезница најчешће већи од приноса који се остварује улагањем у државне обвезнице или орочавањем депозита у банци. Поред ниског ризика инвестиције и атрактивне камате коју остварује, купац ових обвезница је најчешће ослобођен плаћања пореза.

– Узевши у обзир чињеницу да је локалним властима потребно више средстава него што им буџетом стоји на располагању и да је у години кризе недовољно буџетских средстава, муниципалне обвезнице су свакако могућност коју треба искористити. Поред неопходних измена у постојећем законодавном оквиру, потребно је утврдити и кредитну способност општине, пореску политику и демографске карактеристике региона како би се осигурао пласман и исплативост емисије. Истовремено је неопходно мењати став грађана према задуживању општина кроз емисију обвезница и подстицати осећање одговорности и припадности локалној заједници кроз обезбеђивање средстава за финансирање развојних пројеката. На тај начин, обвезнице омогућавају локалном становништву да сопственим новцем инвестира у властити град или општину, а да за то добије и повољну камату – наводи Јовановићева.

Финансирање капиталних пројеката из текућих прихода не само што није делотворно (јер реализација траје неколико година), већ се често испостави да финансирање на тај начин може бити и скупље него да је коришћен дуг као извор финансирања. Такође, у процесу коришћења претприступних фондова Европске уније у одређеној мери је потребно кофинансирање одређених пројеката. У већини земаља чланица ОЕЦД локалне самоуправе су одговорне за највећи део јавних инвестиција у земљи. Оне су одговорне за 15 до 20 одсто јавних расхода, као и за лавовски део јавних инвестиција (између 40 и 70 одсто).

Задуживање општине разликује се од задуживања компаније, јер се већи део општинског задуживања односи на инвестиције које не доносе профит или не стварају приходе у будућем периоду, већ се отплаћује из буџета локалне самоуправе. То значи да локалне самоуправе морају да буду способне да кредиторима и потенцијалним инвеститорима представе прецизне, транспарентне и благовремене информације о својим приходима и расходима и њиховој способности да створе оперативни суфицит који је потребан за сервисирање дуга.

– Уколико бисмо покушали да упоредимо обвезнице и акције, основна разлика између њих је у томе да су обвезнице инструмент дуга и да носе одређена потраживања власника према издаваоцу, док су акције власничке хартије од вредности и самим тим носе право на управљање привредним друштвом и учешће у добити – објашњава Јовановићева.

У већини развијених тржишта муниципалне обвезнице су се развиле прво као приватни пласмани институционалним инвеститорима, а касније су се развиле у форми јавних емисија, укључујући и индивидуалне инвеститоре.

М.Авакумовић
В. Арсенић

-----------------------------------------------------------

Три модела

Општинске хартије од вредности могу се продати на тржишту на три начина. Први је тендер, где на одређени дан заинтересовани купци лицитирају. Победник је онај ко да највећу понуду уз најмање трошкове за емитента. Други начин је пласман муниципалних обвезница кроз преговоре користећи услуге инвестиционе банке или брокерско-дилерског друштва. Трећи модел је приватни пласман. С обзиром на то да се модел приватног пласмана користи само за мање количине обвезница, дилема се најчешће јавља између прва два типа пласмана, истиче Јовановићева.

-----------------------------------------------------------

Пример Београда

Београд је последњи пут користио обвезницу као извор финансирања пре више од 30 година.

Децембра 1977. године емитована је средњорочна обвезница са роком доспећа од седам година и номиналном вредношћу од 16,4 милиона америчких долара. Обвезница је била гарантована од стране Београдске банке, а покровитељи емисије биле су четири иностране банке. Ова инострана емисија обвезница извршена је за потребе завршетка „Сава центра“.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.