Субота, 21.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Подједнако неспутани у сексу

Давнашња вештина

Избаците из својих глава да су „мушкарци с Марса, а жене с Венере”. Живите на Земљи на којој владају друкчија правила у парењу и сексуалном зближавању.

Време је да се заборави овештала претпоставка по којој су мушкарци настали и мењали се с једином сврхом да сваки час воде љубав с новом изабраницом (промискуитетни), а жене да би биле избирљиве. Биолошка еволуција ни у којем случају није тако нешто изнедрила.

Обједињени подаци из 18 савремених и старовремских друштвених заједница показују, све у свему, већа одступања у успешности размножавања мушкараца него жена – од тога да један зачне више деце с више сапутница до тога да један стекне једно или ниједно, објашњава психолог Џилијан Браун са Универзитета Сејнт Ендруз у Фајфу (Шкотска).

У прошлости су истраживачки такве обрасце означавали свеопштим склоностима у спаривању, по којем је жени број деце ограничен поступком рађања, а мушкарцима ничим – у стању су да их зачну што је више могуће. Али када су пажљиво проучене појединачне разлике у полним улогама у поменутих 18 заједница, испоставило се да није тако.

Распони промена у репродуктивном исходу битно су се преклапали и преплитали за мушкарце и жене у моногамним друштвима и, чак, у појединим полигамним у којима су први да имају или се спаре с више од једне. Уколико се чињенице посматрају здружено, обрасци успешности разможавања у полигмним заједницама, у којима је неколико мушкараца имало знатно више потомака, очевидно су одступали.

Половина проучаваних житеља испољавају слична одступања и у мушком и женском исходу размножавања, што је супротно увреженом схватању да су жене осујећене, а мушкарци разблудни. А какве везе с тим имају винске мушице?

Научничка уопштавања заснивају се на изучавању дотичних инсеката још из 1948. године. Енглески генетичар Ангус Бејтман је тада установио да мужјаци показују већу разноврсност од женки у броју сексуалних сапутника и потомству, јер су се потоње, углавном, париле с неколицином.

Из тога је проистекао закључак: у еволуционом смислу више кошта женско улагање у настанак једног јајашцета него мушко у семену течност. А то води до осујећене суздржаности првих и неспутане жудње других. У минулом десетлећу, међутим, изучавања винских мушица и осталих животиња поткрепила су знатна одступања у броју сексуалних партнера и потомству за оба пола.

Мноштво чинилаца утиче на животињско опредиљивање за парење, подсећа шкотска научница. Посматрање инсеката, птица и других врста указује да су женке често избирљиве када их мужјаци бројно надмашују или ако су препуштене да саме подижу подмладак. А мужјаци су особито пробирљиви, уколико су окружени вишком женки или су изложени притиску да помажу у одгајању младунчади.

У малим ројевима, јатима и чопорима, с приближно истим збиром и једних и других, оба пола су склона неограничавајућем парењу.

Шта се збива с људима којима смо на почетку препоручили да одбаце давнашње заблуде?

Нови докази већ сада наговешћују да су исте, задивљујуће прилагодљиве вештине (стратегије), применљиве и на људе, наглашава Стивен Емлин који се на Универзитету Корнел (САД) бави екологијом понашања. А Ли Кронк са Ратгерс универзитета (САД) каже да ће чланак Џилијан Браун, који ће се појавити у јунском издању часописа „Кретања у екологији и еволуцији”, имати велики уплив на будућа истраживања људског размножавања.

Потоњи научник истиче да су свеопште стратегије спаривања мушкараца и жена укорењене још у камено доба, али се спроводе на различне начине зависно од културних, друштвених и демографских одлика савремених друштава.

Џилијан Браун исказује друкчије виђење: разлике у наученим приступима размножавању и културним уверењима међу друштвеним скупинама уобличиле су се у минулих 50.000 година и довеле су, вероватно, до наследних (генетских) промена у том становништву, али нису утицале на свеопште усмерење у спаривању полова.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.