Цене горива као у комшилуку

Цене горива на пумпама у Србији убудуће би могле бити готово идентичне комшијским. Изменом Уредбе о ценама деривата предлаже се да се оне убудуће усклађују с ценама горива, а не нафте на светској берзи. Промене би се вршиле на сваких 15 дана, с тим што се не би чекало да цена горива на светској берзи порасте за 1,5 одсто како би се стекли услови за корекцију, већ би до поскупљења или појефтињења долазило чим дође до пада или скока и на светској пијаци.

Новим Предлогом уредбе о ценама горива, како сазнаје „Политика, продавци би имали и већу маржу за око пола динара, тако да би она убудуће могла да износи 5,5 динара. Цена услужне прераде у рафинеријама чији је већински власник руски „Гаспромњефт” требало би да буде 33 долара по тони..

Уколико Влада Србије усвоји Предлог уредбе о ценама, возачи не треба да брину, јер цена горива не би због тога била много већа. Рачуница показује за динар до два.

Иако су и НИС и приватници још у децембру прошле године упутили захтев Министарству енергетике за измену Уредбе како би им се признали реални трошкови услужне рафинеријске прераде, транспорта и увоза сирове нафте, договор је начелно постигнут тек сада, јер је „Гаспромњефт” имао више различитих предлога, па је требало наћи заједничко решење.

Руска страна је, између осталог, предлагала да услужна прерада иде од 58 до 108 долара по тони нафте до краја године, као и да се маржа продаваца смањи за око динар. Било је нереално прихватати такве предлоге, јер би то уништило приватни сектор. А циљ није апсолутни монопол, већ да се зашити и једини преостали домаћи играч – приватници, који су протеклих година учествовали у енергетском билансу земље.

На питање да ли руски део Управног одбора НИС-а може, и пород тога што је предлог да услужна прерада убудуће буде 33 долара по тони, да одлучи да прераду наплаћује два и три пута скупље, извор „Политике” каже да они имају право на то, али да приватници у том случају више не би имали рачуна да прерађују нафту код НИС-а, јер тај издатак не би могли да укалкулишу у малопродајну цену.

Међутим, исти извор је уверен да тих проблема неће бити, јер није циљ да „Гаспромњефт” има апсолутни монопол на домаћем тржишту, него да буде што конкурентнији и по ценама, и по квалитету деривата.

Божо Станишић, директор у приватној нафтној компанији „Петробарт АВИА”, каже да „Гаспромњефт” као већински власник може да одлучи да цена услужне прераде буде и 150 долара по тони, али да би то довело до елиминисања приватника са српског тржишта деривата.

Он каже да је у реду да се цена деривата убудуће усклађује с ценом бензина и дизела на светској берзи, додајући да ће једини проблем бити како то учинити код дизела Д-2 који се више нигде не производи.

Иако се спекулише да је „Гаспромњефт” имао намеру да за толико повећа цену прераде како би тај новац инвестирао у модернизацију НИС-а, из ове компаније „Политици“ ни после пет дана нису одговорили.

Ј. Петровић