Субота, 28.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Значај књижевне критике

Са јучерашње расправе о књизи Предрага Палавестре (Фото Д. Јевремовић)

Институт за књижевност и уметност у Београду покренуо је јавну научну расправу о улози и значају књижевне критике у историји српске књижевности, као и у савременој српској култури. Расправа се води у оквиру пројекта „Савремене књижевне теорије и њихова примена”, у којем су као посебне истраживачке области издвојена изучавања српске књижевнотеоријске традиције и нових културолошко-књижевних теорија.

Први разговор, одржан јуче у библиотеци Института за књижевност и уметност, био је посвећен књизи академика Предрага Палавестре „Историја српске књижевне критике 1768-2007”, коју је објавила Матица српска из Новог Сада. Овом књигом заокружена су вишедеценијска истраживања српске књижевне критике у Институту за књижевност и уметност: анализирана је, синтетизована, методолошки конзистентно обрађена и оцењена вредност књижевнокритичке грађе, претходно објављене у 25 обимних томова. Радни наслов округлог стола, који су организовали Институт за књижевност и уметност из Београда и Издавачки центар Матице српске из Новог Сада, гласи: Теоријске основе и културно-историјски контекст српске књижевне критике у светлу „Историје српске књижевне критике 1768-2007” Предрага Палавестре.

Циљ покренуте расправе, објаснио је Милан Радуловић, руководилац пројекта „Савремена књижевна теорија”, јесте двојак: да се осветли књижевна критика као интегрални садржај српске књижевнотеоријске традиције, односно као посебна интелектуална дисциплина у којој се рефлектују, надграђују и стваралачки примењују старији филозофско-књижевни системи и да се размотри садашње стање књижевне критике, њен карактер, положај и улога у информатичком друштву, као и могућности њеног преображаја и даљег развоја на основама нових културолошко-књижевних концепција.

Весна Матовић каже да књижевни критичари и историчари, као и писци, живе у историји. То важи и за едицију српске књижевне критике и за Палавестрину „Историју”. Тај особени угао у сагледавању развојних етапа српске књижевне критике, њено вредновање и систематизација, обједињени снагом једне личности, дали су српској култури ову вредну, обимну, изазовну, повремено контроверзну „Историју”. Аутор је, како је сам рекао, стао на међу. И данас стоји на тој међи док разговарамо о његовој књизи, али и о српској критици, проблемима и перспективи њеног проучавања. Уз напомену да је реч о „мендељејевски урађеном послу”, Миро Вуксановић је истакао да је Палавестрина књига, сведочећи о расту српске грађанске духовности, под њом као сигурним заклоном, написана у слављење београдског стила и да је написана управо таквим стилом.

Књижевна критика је, наглашава Предраг Палавестра, први и прави језик културе свога времена, она је облик сталног дијалога прошлости и садашњости, кључни вид сазнања о свету књижевности. Књижевност сваке епохе остварује се у језику те епохе. Преко свог језика, историја књижевне критике је критичка историја савести и свести једне културе.

Иво Тартаља је у двотомном Палавестрином делу избројао 330 одредница о критичарима, што је прави подвиг. Критичари су груписани по сродности, понекад се преко критике анализира и сам критичар. Тартаља се посебно осврнуо на терминолошко одређење стваралачке и историјске критике. Реч је о капиталном делу, каже Светозар Кољевић, а сваком капиталном делу може се дати и понека примедба. Књижевна критика је, наравно, важна, али коначни суд о вредности књижевног дела дају обични читаоци. Милан Орлић каже: капитално дело са капиталним проблемима. Он сматра да је поента у приступу. Златна мера је садржана у синтези укуса и одговорности. Она је најбољи резултат поетичке вредности критичарског дискурса. То је могући смисао и сврха књижевне критике.

Палавестра је својом књигом, њеном композицијом и структуром, сматра Марко Недић, пред читаоце и будуће тумаче изнео велику суму знања, ставова, судова, закључака, аналогија, тумачења и чињеница, не само духовне, него и материјалне природе. Милета Аћимовић Ивков је цитирао Тина Ујевића: „Потребан је дијалог критике, затим критика критике саме”, сматрајући ову изјаву веома подстицајном. Миодраг Матицки је говорио о почецима књижевне критике, пре и после Вука Ст. Караџића, Владислава Гордић Петковић о Исидори Секулић у Палавестриној „Историји”, Стојан Ђорђић о књижевнокритичким изазовима, Александар Јерков о књижевној критици и културној идеологији, а Бојан Јовић о критици у систему науке о књижевности.

Сви радови са округлог стола, било је тридесетак учесника, биће објављени у посебном зборнику.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vladimir
Evo jedne konkretne književne kritike i kritike kritike: dela našeg poznatog profesora Leona Kojena, "U traženju novog". Knjiga je paradigma svega fabrikovanog i perfidnog u književnoj, kulturnoj i istorijskoj kritici uopšte; utoliko opasnija jer je vešto protkana legitimnim i ispravnim, pod čijim okriljem vreba nelegitimno i neispravno - čitalac neprestano mora biti na oprezu ako ne želi da bude nasamaren. Kraj takve riznice izvitoperenog rezonovanja, brutalnih sofizama i naštimovane objektivnosti, ležerno odsečene od ukupnog procesa tumačenja, zaključivanja i vrednovanja, o nižim i očiglednijim zloupotrebama književno-kritičkog zanata nema se zašto ni raspravljati. Ali, da ne sudim bez osnova, analizu i kritiku te kritike lako možete pronaći na internetu, pod naslovom "Leon Kojen i jedno neuspelo prevrednovanje vrednosti". Govorimo li već o odnosu kritike, kulture i istorije, to je mračnija strana medalje koju ne bi valjalo gubiti iz vida - a pogotovo ne ostavljati je bez reakcije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.