Среда, 25.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Надамо се првом месту

Оптимизам без великих речи: Шапић, Вујасиновић и Икодиновић јуче на Ташмајдану (Фото А. Коковић)

Сутра, у 10 часова, утакмицом Шпанија – Румунија на Ташмајдану почиње 27. европско првенство за ватерполисте. Првог дана се још састају: Мађарска – Словенија (11,30 ч), Холандија – Словачка (13 ч), Грчка – Немачка (17,15 ч), Хрватска – Италија (18,45 ч) и на крају Србија – Русија (20,15 ч).

Прво место у групи (у "А" су Србија, Русија, Шпанија, Холандија, Словачка и Румунија, а у "Б" Мађарска, Италија, Хрватска, Грчка, Немачка и Словенија) води у полуфинале, а друго и треће у четвртфинале. Због тога није свеједно са ког ће се места наставити борба за медаљу.

– Припреме су завршене и долази оно најлепше за сваког играча – такмичење. Трудићемо се да освојимо сам врх, али ништа не обећавамо, – казао је капитен Владимир Вујасиновић, један од највећих драгуља у историји светског ватерпола. – У групи имамо две јаке утакмице. Ако их добијемо улазимо у полуфинале, а медаља би била успех.

Наша репрезентација на последња два европска првенства не само што је освојила златне медаље, него није изгубила ниједну утакмицу. У Будимпешти је 2001. савладала Шпанију с 9:7, Холандију с 10:7, Румунију с 11:5, Мађарску с 8:5, Италију с 9:8, Словачку у четвртфиналу с 8:7, Хрватску у полуфиналу с 8:6 и Италију у финалу с 8.5, а у Крању Румунију с 11:2, Русију с 11:10, Мађарска 7:6, Словачку с 11:5, Холандију са 7:6, Немачку у четвртфиналу с 9:2, Русију у полуфиналу с 11:7 и Хрватску у финалу с 9:8.

Прошле године су "плави" постали и светски прваци у Монтреалу, а на Ташмајдану су победили и у Светској лиги. Ове године су као СЦГ освојили Светски куп у Будимпешти, а одвајање Црне Горе није утицало на наш учинак, иако је репрезентација остала без неколико врхунских играча. У Светској лиги у Атини сачували су победнички пехар.

– Даћемо све од себе. Надам се, као и сви у нашој земљи, да ћемо да будемо први, – описао је у најкраћем краљ стрелаца Александар Шапић очекивања уочи овог Европског првенства.

Домаћини су ретко били европски прваци. То је пошло за руком само Мађарима 1926. и 1958. и Западним Немцима 1989. Може ли то да понови Србија?

– Домаћи терен је предност, али и оптерећење. Сви нас већ виде у финалу с Мађарима, али до утакмице за злато има много препрека, – упозорио је Данило Икодиновић, јунак прошлогодишњег Светског првенства.

Од сутра пуних пет дана нема предаха. Први тренер Дејан Удовичић истиче да је већ прва препрека веома тешка:

– Било би добро да нација има разумевање. Већ у првом колу нас очекује изузетан противник – Русија. Било би, наравно, најбоље да освојимо прво место у групи и добијемо дан дуже за предах.

После Руса нам предстоје мегдани с Холанђанима (прекосутра), Словацима (недеља), Шпанцима (понедељак) и Румунима (уторак). Утакмица не може да се заврши без победника. Ако буде нерешено играће се два продужетка од по три минута, а ако ни тада не буде одлуке, наставља се док неко не постигне гол.

– Предстоји нам десет тешких дана. Најважније је да се изборима за полуфинале, – сматра тренер Дејан Јововић.

Шта је могло да се уради – урађено је. Сада предстоји да се види шта се може у базену.

– Обавили смо припреме онако како смо планирали. Иза нас су и два велика такмичења на којима смо победили. Жељно очекујемо да почне Европско првенство, – каже тренер Небојша Новоселац.

Ових дана је киша била највећи проблем. Могла је да поремети завршен радове на базену, а и да поквари гледаоцима задовољаство да на отвореном базену прате игру најбољих европских ватерполиста. Председник ВССЦГ Велибор Совровић је од метеоролога добио обавештење да од 1. до 10. септембра у Београду неће бити временских непогода. Нема разлога да шампионат не успе, а шта год да ураде наши ватерполист биће то, како је рекао, најбоље што се могло.

--------------------------------------------------------------------------

Вечерас свечано отварање

Свечано отварање 27. европског првенства у ватерполу у Београду биће вечерас у 21 ч код куле Небојше. Замишљено је, како каже организатор, "у духу промоције Србије и ватерпола истичући традиционален вредности наше земље кроз спој класичних и савремених иновативних елемената. Како Ватерполо савез инсистира на споју културе, уметности и спорта програм ће бити оригиналан уметнички приказ ватерпола". 

--------------------------------------------------------------------------

Прва репрезентација Србије

Јуче је одређен списак наших ватерполиста за Европско првенство у Београду. У првој репрезентацији под називом Србија су:

1. Денис Шефик,
2. Петар Трбојевић,
3. Живко Гоцић,
4. Вања Удовичић,
5. Дејан Савић,
6. Данило Икодиновић,
7. Слободан Никић,
8. Филип Филиповић,
9. Александар Ћирић, 
10. Александар Шапић,
11. Владимир Вујасиновић,
12. Бранко Пековић,
13. Андрија Прлаиновић,
14. Душко Пијетловић и
15. Слободан Соро.

--------------------------------------------------------------------------

"Плави" на европским првенствима

1927. БОЛОЊА (7-12. место): Браида, И. Дабровић, Куљиш, Мирковић, Н. Поповић, Роје, Фабрис, Чулић;

1934. МАГДЕБУРГ (5. место): Бибица, Ј. Дабровић, Миховиловић, Самарџић, Цветковић, Цигановић, Штандингер;

1947. МОНТЕ КАРЛО (7-9. место): Браиновић, Гркинић, Ђованели, Ковачић, Куртини, Стрмац, Штакула;

1950. БЕЧ (треће место): Амшел, Бакашун, Брајевић, Вуксановић, Гесл, Гркинић, Јежић, Качић, Ковачић, Куртини, Радонић, Штакула;

1954. ТОРИНО (друго место): Амшел, Арнери, Бакашун, Вуксановић, Жужеј, Ивковић, Јежић, Ковачић, Куртини, Радонић, Франковић, Штакула;

1958. БУДИМПЕШТА (друго место): Арнери, Барле, Јежић, Катушић, Качић, Мушкатировић, Радонић, Станишић, Ципци, Чуквас, З. Шименц;

1962. ЛАЈПЦИГ (друго место): Барле, Матошић, Мушкатировић, Нардели, Нонковић, Поковић, Радан, Росић, Трумбић, Чуквас, З. Шименц;

1966. УТРЕХТ (треће место): Боначић, Јанковић, Лопатни, Перишић, Пољак, Радан, Росић, Сандић, Стипанић, Трумбић, З. Шименц;

1970. БАРСЕЛОНА (треће место): Антуновић, Беламарић, Боначић, Јанковић, Лопатни, М. Марковић, Маровић, Мишков, Рудић, Стипанић, Сандић;

1974. БЕЧ (треће место): Антуновић, Беламарић, Боначић, Везилић, Лозица, П. Манојловић, М. Марковић, Маровић, Д. Полић, Рудић, Савиновић, Стаменић;

1977. ЈЕНЧЕПИНГ (друго место): Беламарић, Везилић, Вранеш, Галијаш, Гопчевић, Лозица, П. Манојловић, Мустур, Д. Полић, Ђ. Поповић, З. Роје, Рудић, Трифуновић;

1981. СПЛИТ (четврто место): Бебић, Галијаш, Гопчевић, Злоковић, Кривокапић, Лозица, Марковић, Мустур, Полић, Поповић, Роје, Рудић, Трифуновић;

1983. РИМ (четврто место): Андрић, Бебић, Гопчевић, Ђухо, С. Злоковић, Кривокапић, В. Марковић, Милат, Пашквалин, Рисек, З. Роје, Филиповић, Сукно;

1985. СОФИЈА (друго место): Андрић, Бебић, Букић, Ђухо, Кривокапић, Лушић, Милановић, Пашквалин, З. Петровић, А. Поповић, М. Роје, Рађеновић, Сукно, Д. Шименц, Шоштар;

1987. СТРАЗБУР (друго место): Андрић, Букић, А. Васовић, Вегар, М. Вичевић, Гочанин, Ђухо, Лушић, Милановић, Пашквалин, З. Петровић, А. Поповић, Рађеновић, М. Роје, Шоштар;

1989. БОН (друго место): Безмалиновић, Букић, А. Васовић, М. Вичевић, Гочанин, Делић, Јеленић, Маринковић, Милановић,  Падован, Д. Поповић, Посинковић, Рађеновић, Д. Шименц, Шоштар;

1991. АТИНА (прво место): Ж. Вичевић, М. Вичевић, Гочанин, Зимоњић, Јеленић, Милановић, Падован, Д. Поповић, Рађеновић, Рибић, Суботић, Тадић, Ћирковић, Ускоковић, Шоштар;

1997. СЕВИЉА (друго место): Ж. Вичевић, Вујасиновић, Вуканић, Икодиновић, Јовановић, Куљача, Маљковић, Матијашевић, Николић, Пековић, Савић, Трбојевић, Ћирић, Ускоковић, Шапић;          

1999. ФИРЕНЦА (седмо место): Ж. Вичевић, Вуканић, Гановић, Икодиновић, Н. Јановић. Јовановић, Маљковић, Пековић, Н. Петровић, Радић, Савић, Трбојевић, Ћирић, Ускоковић;    

2001. БУДИМПЕШТА (прво место): Вујасиновић, Вуканић, Зимоњић, Икодиновић, Н. Јановић, Јеленић, Куљача, Пековић. Савић, Трбојевић, Ћирић, Ускоковић, Шапић, Шефик, Шоштар;

2003. КРАЊ (прво место): Вујасиновић, Гојковић, Гоцић, Б. Злоковић, Икодиновић, Јеленић, Јокић, Куљача, Никић, Савић, Ћирић, Удовичић, Ф. Филиповић, Шапић, Шефик.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.